Готово пола вијека двије штедне књижице стајале су заборављене на дну фиоке, а нико није ни слутио да крију право мало богатство. Тек након што је почео да сређује заоставштину својих родитеља, Италијан Фабио Минети открио је документе који ће му, захваљујући дугогодишњим каматама и ревалоризацији, донијети чак 110.000 евра.
Како преноси Дневник.си, Минети је у марту 2022. године, око годину и по након очеве смрти, сређивао породичну документацију у кући у Сан Ђорђу Канавезеу, недалеко од Торина. Тада је међу старим папирима пронашао двије штедне књижице из седамдесетих година које су биле отворене на имена његових родитеља, Луиђија и Bernардине.
Књижице су биле отворене у тадашњој штедионици Цасса ди Риспармио ди Torino, а на њима је било положено више од пет милиона италијанских лира. У то вријеме радило се о веома значајном износу, али је породица током година очигледно потпуно заборавила на ту уштеђевину. Рачуни никада нису затворени, нити је новац икада подигнут, наводи локални портал гиорналелавоце.ит.
Након неочекиваног проналаска Минети је затражио помоћ римског удружења Гиуститалиа, специјализованог за заштиту права потрошача и поврат средстава са старих штедних улога и вриједносних папира.
Стручњаци удружења израчунали су да данашња вриједност штедње далеко надмашује изворни износ. У обрачун нису укључили само претварање лира у евре, већ и ревалоризацију, законске камате, као и укамаћивање које се гомилало током готово 50 година.
Након завршетка поступка банка, која је правни сљедбеник некадашње штедионице, требало би Минетију да испlatи чак 110.000 евра.
Како наводи Дневник.си, једно од кључних питања у оваквим случајевима јесте застара потраживања, на коју се италијанске банке често позивају тврдећи да захтјеви застаријевају након десет година.
Међутим, из удружења Гиуститалиа истичу да успјешно заступају правни став према којем рок застаре почиње да тече тек од тренутка када насљедник пронађе документе и сазна за постојање штедње.
