Земље чланице Управног одбора Савјета за спровођење мира и даље нису близу одлуке о именовању насљедника Кристијана Шмита на позицији високог представника, али „Независне“ сазнају од више извора да постоји добра шанса да се договор оствари директно у разговорима између лидера у Анкари.
Како нам је речено, лидери ће искористити прилику што се налазе на једном мјесту током NATOсамита, а иако су агенде пуне кризних ситуација широм свијета, да се консултују и у вези с питањем Шмитовог насљедника.
На столу и даље два имена
Подсјећања ради, и даље су на столу имена два кандидата – Италијана Антонија Занардија Ландија и Француза Ренеа Троказа.
Ни Италија ни Француска не одустају
Како сазнајемо, и даље није постигнут искорак, јер ни Италија ни Француска не одустају од свог кандидата. Postоји покушај да се пронађе компромисно рјешење нуђењем трећег кандидата зато што је тренутна ситуација забрињавајућа због опасности удаљавања кључних савезника који су важни за стабилност БиХ.
Један европски извор нам је нагласио да не треба преувеличавати разлике које постоје између Европе и Америке, јер је Луис Кришок договор свих чланица PIC-а.
Шта је циљ EU?
Циљ EUје да се рјешење пронађе што прије како би се наставила транзиција БиХ од дејтонске ка бриселској фази.
Чини се да је суштина спора у томе што Брисел, али и већина европских метропола, не вјерује да ће кандидат без широко успостављеног консензуса и који није прихватљив Европи кредибилно водити процес транзиције без којег, по виђењу Брисела, БиХ не може брзо напредовати на европском путу.
Овим се може објаснити мотивација EU зашто жели да се што прије нађе нови високи представник, не да се ова позиција учврсти, него да се спроведе транзиција.
Шта желе САД
С обзиром на то да и САД, барем према ономе што су њихови представници изрекли јавно, јер протеклих седмица, упркос томе што смо имали више покушаја, нисмо имали прилику да контактирамо с њиховим представницима, такође желе транзицију ове канцеларије, постоји шанса да се у наредних неколико седмица постигне компромис.
Представник једне европске земље која није у EU нам је недавно рекао да ће то питање морати ријешити лидери на највишем нивоу, јер је повјерење свим што се дешавало у протекла два мјесеца међу чланицама Управног одбора PIC-а озбиљно нарушено.
Како сазнајемо, Велика Британија је спремна да понуди компромисног кандидата ако би се на тај начин успоставио мост повјерења између чланица PIC-а. Када је ријеч о Јапану, такође важној чланици УО PIC-а, иако је у протеклом периоду јавно истицано да подржава амерички став кад је у питању именовање Ландија, чини се да је ситуација мало сложенија. Како сазнајемо, Јапан нема преференцију већ принципијелно сматра да је именовање високог представника европско питање и не желе да се намећу, већ очекују од партнера у PIC-у да их држе укљученим у разговоре који се тренутно воде. Јапан ће, како се чини, прихватити било ког кандидата који неће нарушити односе између кључних савезника.
Занимљиво је мишљење неких дипломата да је Шмит одмогао да ово питање буде ријешено тиме што је одбио да остане на овој позицији до именовања новог високог представника, иако је првобитно планирано да он остане док се ситуација не разријеши. Иако су спомињане и потенцијалне санкције ако се не повуче, поједине дипломате сматрају да се од дипломата и званичника на највишим функцијама понекад очекује да због вишег интереса буду спремни на различите сценарије.
Како што смо више пута писали, Шмит је планирао да свој мандат искористи за економско повезивање БиХ с њемачким и другим страним инвеститорима, али је перманентна политичка криза онемогућила остварење тог плана. С обзиром на то да САД планирају велики број инвестиција послије избора, остаје да се види хоће ли донекле мирнија атмосфера коју неки очекују послије октобра помоћи да се ситуација стабилизује и да се БиХ окрене економском развоју.
