БЕОГРАД– Навршило се 35 година од почетка прогона Срба из источне Билогоре, гдје је током ратних дејстава страдало 64 људи, међу којима 41 цивил, док је за злочине на овом подручју пред правосуђем одговарао само један припадник хрватских снага, саопштио је Документационо-информациони центар „Веритас“.
Акција „Откос 10“ и прогон становништва
Акција хрватских паравојних снага под кодним називом „Откос 10“ почела је 31. октобра 1991. године нападом на Територијалну одбрану Грубишног Поља. У наредна два дана протјерано је око 4.000 људи из 38 насеља.
У избјегличкој колони која се упутила ка Босни и Херцеговини, гдје су прогнани нашли уточиште, било је и око 250 Хрвата, Чеха, Мађара и Roma.
Након повлачења Срба из источне Билогоре, услиједила су убиства преосталих становника, пљачкање и паљење имовине, као и минирање кућа, укључујући и села у којима претходно није било отпора.
Уништени православни храмови
Током ових дејстава уништени су и значајни православни храмови, који су представљали јединствене споменике културе под заштитом UNЕСКО-а.
До темеља су изгорјеле дрвене цркве билогорског стила – Храм Светог Димитрија у Растовцу, саграђен прије 1700. године, и Храм Успења Пресвете Богородице у Доњој Рашеници, изграђен 1709. године.
Страдања и судски поступци
Према подацима „Веритаса“, на подручју источне Билогоре од 1991. године страдале су укупно 64 особе, већином српске националности или лица повезаних са српским породицама. Међу њима је 41 цивил, од којих је 18 убијено прије почетка акције „Откос 10“, у оквиру кампање застрашивања, док су 21 жртва били припадници Територијалне одбране.
За посмртним остацима 16 несталих и даље се трага.
Једини припадник хрватских снага који је до сада одговарао за злочине над Србима на овом подручју јесте Вељко Марић, припадник Збора народне гарде из Грубишног Поља.
Вијеће за ратне злочине у Београду осудило га је на 12 година затвора због убиства цивила Петра Слијепчевића, старог 65 година, 31. октобра 1991. године у његовој породичној кући у селу Растовац.
Током издржавања казне у Србији је против Марића покренута нова истрага због сумње да је у септембру 1991. године убио Мићу Васиљевића и Владимира Кучеру, те заробљавао и мучио Звјездана Мачка.
У јуну 2015. године, прије окончања истраге, Марић је пребачен у Хрватску, уз званичну обавезу хрватске стране да настави кривични поступак покренут у Србији. Из „Веритаса“ наводе да до данас нема потврде да хрватски правосудни органи поступају по тој обавези.
С друге стране, Општински суд у Бјеловару је у марту 2016. године донио правоснажну пресуду којом су супрузи и сину убијеног Слијепчевића досуђени одштета од око 50.000 евра и 7.000 евра за судске трошкове.
Демографске промјене
Посљедице прогона и злочина видљиве су и кроз демографске промјене у источној Билогори. До Другог свјетског рата на овом подручју живјело је око 18.000 Срба.
Према подацима Митрополије загребачко-љубљанске, 2005. године у том крају остало је свега 1.170 Срба, углавном старије животне доби, док је према званичном попису становништва из 2021. године њихов број пао испод 1.000.
