Закон о попису становништва, домаћинстава и станова у БиХ, сада је већ дефинитивно, неће бити донесен у овој години, а судећи према ставу надлежних институција, сасвим је могуће да ћемо бити пописани тек 2031. године.
Шта треба да знате:
- Нови закон о попису становништва неће бити донесен у 2026. години
- Институције наводе да припреме за попис трају најмање неколико година
- БиХ је пропустила пописни циклус 2021. године, могуће ново бројање 2031.
- Стручњаци упозоравају да су подаци из 2013. године застарјели
Проистиче то из одговора који је утврдио Савјет министара БиХ, на приједлог Агенције за статистику БиХ, а на посланичко питање које је поставила Рејхана Дервишевић, посланица у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ.
Захтјеви Европске уније
„Статистичке институције у БиХ настоје ускладити праксу и методологију са захтјевима у Европској унији, што је обавеза у процесу придруживања EU. Релевантном уредбом EU дефинисано је да су године које завршавају цифром 1 референтне године за попис становништва. У складу с наведеним, активности на изради закона биће могуће и потребне у каснијем раздобљу, а не у овоме тренутку“, наведено је у одговору, у којем, случајно или не, нема информације о томе зашто онда нисмо пописани 2021. године.
Дервишевићева је, иначе, још 13. фебруара 2026. године поставила низ питања. Interесовало ју је да ли је у плану Савјета министара за 2026. годину БиХ иницирање доношења новог закона о попису и да ли је планирано да тај закон буде донесен у текућој календарској години.
Postоје ли препреке
Занимало ју је и постоје ли институционалне или техничке препреке које онемогућавају доношење закона и спровођење новог пописа. И начекала се: тек неколико мјесеци касније, Савјет министара БиХ утврдио је одговор у којем се наводи да „у текућој 2026. години није планирано покретање нити доношење новог закона о попису становништва, домаћинстава и станова у БиХ“.
„Разлози за то произлазе из важећих регуlatива Европске уније, статистичке праксе у БиХ и регији, техничких препрека те неопходних предуслова. Припрема пописа становништва изузетно је сложена, скупа и дугогодишња статистичка активност. Она, осим статистичких институција, обухвата и читав низ других тијела државне управе те учесника на различитим нивоима власти“, наведено је у одговору који је утврдио Савјет министараБиХ.
Строго утврђен редослијед
Како су додали, због њихове међузависности, припремне активности имају строго утврђен редослијед.
„На почетку процеса није могуће спроводити активности које подразумијевају да је цјелокупан процес припрема већ усаглашен и довршен. Закон о попису једна је од таквих активности те се он доноси на самом крају вишегодишњих припрема. Тек када је потпуно извјесно да више неће бити битних измјена у бројним методолошким, организацијским, техничким и логистичким рјешењима, ти се елементи уносе у текст закона. Стога би обрнути процес, који би започео израдом закона, био технички неизведљив те контрапродуктиван и штетан за сам процес“, наведено је у одговору.
Утврђивање датума
Досадашња пракса, како је истакнуто, показује да се закон о попису доноси тек када су све појединости између институција потпуно утврђене и договорене консензусом.
„То укључује: утврђивање датума почетка пописа и пописних питања, израду свих релевантних методолошких и организацијских докумената, детаљно разрађен буџет и изворе финансирања, израду ваздушних снимака и карата за приближно 25.000 пописних кругова и спровођење пробног пописа ради тестирања предложених рјешења“, наведено је у одговору који је утврдио Савјет министара.
Свака накнадна промјена, како су додали, захтијевала би измјене закона, што у тренутним политичким околностима није увијек извјесно.
Пракса у другим земљама
„Овакав приступ је примијењен и при доношењу претходног закона о попису у БиХ, а иста пракса постоји и у другим земљама“, наглашено је у одговору.
Без обзира на динамику пописа, како је истакнуто у одговору, статистичке институције редовно производе бројне податке који се односе на статистику рођених и умрлих, те процјене и пројекције броја становника на свим нивоима.
Дервишевићева истиче да попис није политичко питање, али је увјерена да у БиХ нема политичке воље да се он уради.
Основни аlat
„Попис је основни аlat за развој државе. Посљедњи попис је урађен 2013. године, а све оно што се послије планирано, од будежта, преко стратегија за запошљавање, образовање, здравство, све се темељило на подацима из 2013. А јавно се износе подаци о масовном одласку младог и радно способног становништва. Значи, оно што је чињеница јесте да без новог пописа немамо ни увид колико нас живи у БиХ, нити у старосну структуру. Или, гдје су жаришта депопулације, односно одакле људи масовно одлазе“, рекла је Дервишевићева за „Независне новине“.
Пропустили пописни круг
Демограф Александар Мајић каже да би га радовало ако би попис у БиХ био обављен и 2031. године. Посљедњи је, подсјећа, урађен 2013. и дефинитивно је прошао предуг период.
„Ми смо дефинитивно пропустили пописни круг и сигурно нећемо обавити попис до четврте деценије у овом вијеку. Сигурно га неће бити сљедеће године, или 2028, јер нема ефекта – не можемо компарирати податке, рецимо, са Хрватском. Генерално, припреме за сам попис трају најмање четири године. То је огроман процес“, рекао је Мајић за „Независне новине“.
