Сви знају који је град у БиХ „град милионера“. Нико не зна одакле та бројка. А податак који заиста постоји испричао је јачу причу од сваке процјене.
Та чињеница не постоји.
У Босни и Херцеговини нема регистра милионера. Нема институције која мјери нето имовину грађана, нема пореза на богатство који би је успут евидентирао и нема ниједног документа из којег се може прочитати колико људи у Тешњу или Живиницама има имовину вриједнију од милион марака.
Све што сте читали су процјене, а процјена вриједи таман колико и претпоставка испод ње, пише Н1..
Зато питање треба поставити другачије. Не гдје живи највише милионера, него који мали град у БиХ производи највише капитала по становнику и колико од тога уопште можемо знати.
Одакле бројка о 150 милионера?
Траг води до једне изјаве. Самир Вилдић, предсједник Управног одбора Фондације подузетника у БиХ, рекао је за БизнисИнфо.ba да у Живиницама живи више од 150 милионера и да по броју становника Живиницеу томе надмашују Berlin, а стоје отприлике као Келн.
Какањје, по истом извору, град с више од 40 милионера.
Вилдић је и сам објаснио зашто то говори. Хтио је скренути пажњу, посебно младима, на то да код нас постоји озбиљан капитал спреман за улагање.
То је поштена намјера и не треба је исмијавати. Али порука и податак нису иста ствар, а методологија иза бројке никада није објављена.
Оно што се дало провјерити јесте показатељ из којег је изведена. У Живиницама је 2022. пословало 110 компанија с приходима већим од милион КМ, а 2023. године било их је 117.
Одатле закључак да милионера мора бити више од 150, јер неке фирме имају више сувласника, а нису ни сви до новца дошли преко фирме.
Логика је разумна. Само, ослања се на три корака, а сваки од њих има своје слабости.
Три рупе у рачуници
Приход није имовина.
Фирма која годишње оствари милион марака прихода не мора вриједити милион. Вриједност зависи од имовине, дугова и зараде. Вриједи и обрнуто: здрава фирма с мањим прометом лако може вриједити више од милион марака.
Дистрибутери горива најбоља су илустрација. Хифа-Оил из Тешња, Холдина, Г-Петрол и сличне компаније имају приходе веће од 370 милиона КМ, а марже од један до три одсто.
Сједиште фирме није адреса власника.
Ово је највећа рупа и најрјеђе се спомиње. Добар дио компанија које су основали тешањски подузетници регистрован је у Сарајеву или Мостару, а Хифа-Петрол је најпознатији примјер.
Те фирме у тешањски скор не улазе.
Статистика по сједишту тако уредно сели богатство из малих градова у административне центре, и то највише код оних најуспјешнијих, јер они први отворе канцеларију у Сарајеву.
Називник је стар 13 година.
Свако „по глави становника“ у овим текстовима дијели се пописом из 2013. године.
Од тада су Живинице расле, а из херцеговачких градова људи су одлазили. Поредак који добијете зависи од податка који је застарио прије више од деценије.
Шта се ипак може измјерити?
Ако одустанемо од бројања милионера и пређемо на оно што се стварно евидентира – приходе регистрованих фирми – слика постаје оштрија.
За 2024. годину Тешањје имао 143 компаније с приходом већим од милион КМ, од тога четири с приходом већим од 100 милиона КМ: Хифа-Оил, Мади, АС и Манн+Хуммел БА.
Широки Бријегимао је 134 фирме с приходом већим од милион КМ, али чак седам с приходом већим од 100 милиона КМ: ТТ Кабели, ФЕАЛ, МЦИ, Лукас ТП Накић, Мепас, Намекс и Bernина.
Када се то подијели бројем становника, поредак се окреће у односу на апсолутне бројке.
Уз ограду која је горе наведена, управо такво поређење може дати много реалнију слику о томе гдје се у БиХ ствара највише пословног капитала.
