БЕОГРАД– Култна телевизијска серија „Приче из (мајсторске) радионице“ добија својеврсни наставак у којем глумац Ненад Јездић игра Банета, сина чувеног аутомеханичара Животе, којег је у „Причама из радионице“ тумачио Зоран Радмиловић (1933-1985).
Укратко:
- „Приче из мајсторске радионице 2“ доносе нову причу уз сјећање на Зорана Радмиловића
- Ненад Јездић игра Банета, сина чувеног аутомеханичара Животе
- Нова серија имаће 24 наставка
- Радња се наслања на култну серију с почетка осамдесетих година
- У сценографији се налази портрет Зорана Радмиловића као мајстора Животе
Како је најављено, „Приче из мајсторске радионице 2“ ће имати 24 наставка, продуцент серије је Лазар Ристовски, извршни продуцент Никола Буровац, редитељ Владимир Петровић, док сценарио потписују Маја Тодоровић и Марко Поповић.
„Мајстор по занату, али и по карактеру. Занат је наследио од оца Животе, а са њим и веру да још постоје поштење, дата реч и људи којима може да се верује. Бане зна да поправи готово све. Једино му напlatа баш и не иде. ‘На црту’, компензација, пlatиће кад буде могао – код њега још увек пролазе. Зато се око радионице годинама скупљају делови, машине и ствари које ће му, наравно, ‘једног дана затребати’. Добродушан, тврдоглав и вечито између онога што вреди и онога што се испlatи. Бранка Говедаревића Банета игра Ненад Јездић“, навдено је на званичној Instagram страници серије.
Јездић је рекао да се „Приче из мајсторске радионице 2“, које настају у продукцији ТС Медие, наслањају на оригиналну серију са почетка осамдесетих година, чији су аутори били редитељ Здравко Шотра и сценариста Драгиша Крунић.
„Доста тога црпимо из те серије. Наравно, нови су, мало другачији карактери и део су овог времена, збиље, догађаја и овог тренутка“, истакао је Јездић и додао да суму изворне „Приче из мајсторске радионице“ биле омиљена, инспиративна и једна од серија уз које је одрастао.
У сценографији, односно на зиду радионице се налази портрет Радмиловића као мајстора Животе, а Јездић сматра да ће „Прича из мајсторске радионице 2“ бити и лијепо сјећање на великог Зорана Радмиловића.
Према његовим ријечима, мајсторска радионица је мјесто општег сусрета, гдје је лично стекао неке од својих најдрагоценијих и најискренијих пријатељстава.
„Пуно мајстора знам од деведесетих, када смо чистили махнито карбураторе, па када смо штеловали трап и тако даље. Знам кроз шта смо прошли. А онда смо стекли нове аутомобиле који се нису толико кварили. Аутомобил је врло значајан у животу сваког човека са овог простора. Ћовек много чешће брине о аутомобилу него о свом здрављу“, казао је Јездић.
У серији, поред Јездића играју Наташа Марковић, Предраг Васић, Душан Ковачевић, Милица Томашевић, Уна Лучић, Даница Ристовски и други.
„Приче из радионице“
„Приче из радионице“ је југословенска телевизијска серија, снимљена 1981. године, а емитована 1982. године, коју је режирао Здравко Шотра по мотивима прича које је написао београдски аутомеханичар Драгиша Крунић.
Иако спада у категорију мини-серија, оставила је снажан траг у овом жанру, како због ефектне животне приче тако и због глумачке екипе, коју је предводио Зоран Радмиловић.
Радња
У средишту серије је аутомеханичарска радионица, људи који раде у њој и они који кроз њу пролазе, било као сталне муштерије било као случајни намјерници.
Људи који поштују свој аутомобил, у мајстору виде чудотворца и спремни су за њега све да учине, а како мајстор има велику сферу интересовања, то га доводи у контакт са различитим људима различитих професија на различитим мјестима, па се судбина мајстора преплиће са судбинама муштерија.
Београдски аутомеханичар Живота воли свој посао, а у њему не види ствари и бројке, већ искључиво људе. Жели да чује свачију причу, жели да сваком пружи шансу. Све занимљивости које доживљава биљежи у свом дневнику, огромној књизи званој „Купусара“.
Међутим, свијет око њега је суров, људи имају своје интересе које желе да остваре, па тако и Живота бива увучен у вртлог превара и искоришћавања.
На крају се у све разочара и схвата да ће ипак боље проћи уколико се, као његов комшија и конкурент Анђелко, према муштеријама односи строго пословно.
Аутомеханичар Живота доживљава разне згоде: неке су смијешне, неке тужне, неке откривају љепоту, а неке људску биједу. На крају се и сам запетља и покуша да се измијени, али људима који код њега долазе потребан је онакав какав јесте.
