Док Сједињене Америчке Државе и Иран преговарају о трајном отварању Ормуског мореуза и поновном успостављању протока нафте с Блиског истока, наредни потез на тржишту могао би да зависи од земље која није за преговарачким столом – Кине.
Кина, други највећи свјетски потрошач сирове нафте, предузела је низ мјера како би сачувала залихе након што је рат у Ирану прекинуо приступ за више од 11 милиона барела нафте дневно. Смањењем увоза, ослањањем на велике резерве и већим кориштењем чисте енергије, Кина је успјела да ублажи утицај виших цијена на домаћем тржишту, а можда га је чак и потпуно неутралисала. Посљедице тих потеза осјетиле су се и на глобалном тржишту.
Кина одиграла кључну улогу
Након више од три мјесеца рата, поједини аналитичари предвиђали су да би цијене нафте ове године могле да порасту и до 200 долара по барелу. Међутим, иако су укупни процијењени губици у снабдијевању премашили милијарду барела нафте, цијене сирове нафте остале су реlatивно стабилне. Многи стручњаци као главни разлог наводе управо Кину.
„Кина је одиграла кључну улогу у ублажавању удара за остатак Азије, а самим тим и за глобалну економију“, рекао је Дан Волтер (Даан Wалтер), директор енергетског института Ембер.
У понедјељак је цијена сирове нафте Брент, глобалног референтног стандарда, пала испод 78 долара по барелу због очекивања да би кроз Ормуски мореуз, којим пролази петина свјетске нафте, ускоро могла да буде обновљена нормална трговина. У седмицама прије него што су САДи Израелнапали Иран, Брент се продавао за мање од 70 долара по барелу, да би почетком маја достигао четворогодишњи максимум од 114 долара.
Аналитичари сматрају да ће кинеска политика и обрасци потрошње остати пресудни за тржиште без обзира на брзину поновног отварања Ормуског мореуза.
Кинеска „невидљива рука“
У анализи коју је раније овог мјесеца објавила банка Социете Генерале наведено је да је губитак од седам одсто глобалног снабдијевања сировом нафтом током арапског ембарга 1973. године довео до скока цијена од 134 одсто. Међутим, током рата у Ирану није дошло до сличног раста, иако сукоб утиче на чак 14 одсто глобалног снабдијевања.
Аналитичари тај парадокс објашњавају Кином, коју описују као „невидљиву руку која уравнотежује тржиште“, захваљујући њеној способности да смањи увоз нафте за око три милиона барела дневно, што је готово једнако укупној потрошњи Јапана.
Кина је успјела значајно да смањи потрошњу из више разлога. Прије рата стварала је велике резерве сирове нафте, користећи повољне испоруке руске и иранске нафте под санкцијама, рекао је Јанив Шах (Јанив Схах), потпредсједник за тржишта нафте у компанији Рyстад Енергy.
Према процјенама аналитичара, Кина сада располаже са више од милијарду барела нафте у комерцијалним и стратешким резервама, које је почела да користи у мају.
„Кина је годинама постављала доњу границу цијенама“, рекао је Шах. „Ове године тај образац се преокренуо.“
Електрична возила додатно смањила потрошњу
Кинеска влада је истовремено ограничила извоз рафинисаних производа попут бензина и дизела како би осигурала домаће снабдијевање. То је додатно обесхрабрило кинеске рафинерије да купују сирову нафту на међународном тржишту.
Велики раст продаје електричних возила такође је смањио потребу земље за фосилним горивима. Данас је приближно сваки други нови аутомобил продат у Кини возило нове енергије.
Према процјенама Међународне агенције за енергију (ИЕА), кинеска флота електричних возила прошле године смањила је потрошњу нафте за око милион барела дневно.
„То је био одличан вентил за растерећење глобалног тржишта сирове нафте“, рекао је Дејвид Фишман (Давид Фисхман), директор консултантске куће Лантау Group.
Ипак, стручњаци упозоравају да Кина не може неограничено дуго да користи своје залихе.
„Оно што не може да траје заувијек јесте пражњење резерви сирове нафте. Ако цијене ослабе, први потез биће поновно гомилање залиха“, рекао је Фишман.
Од несташице до вишка нафте?
Након мјесеци страха од најтеже нафтне кризе у историји, Међународна агенција за енергију сада упозорава на супротан сценарио – вишак понуде.
У најновијем мјесечном извјештају ИЕА процјењује да ће раст производње наредне године премашити потражњу за 4,7 милиона барела дневно, јер се производња на Блиском истоку враћа на уобичајене нивое.
„То би тржишту могло да донесе пријеко потребан предах и прилику за обнављање исцрпљених резерви или стварање нових стратешких залиха, док државе преиспитују своје енергетске стратегије као одговор на кризу“, наводи се у извјештају.
Иако се очекује раст глобалне потражње за нафтом, нестабилност на тржишту додатно је повећала интерес за обновљиве изворе енергије, што би дугорочно могло да смањи потрошњу сирове нафте.
Кина, свјетски лидер у производњи електричних возила, батерија и соларне опреме, забиљежила је рекордан извоз технологија чисте енергије након почетка рата у Ирану.
Појављује се нови изазов
„Ово убрзање електрификације добија замах“, рекао је Козимо Рис (Цосимо Риес), аналитичар компаније Тривиум Цхина. „Исход преговора између САД-а и Ирана остаје неизвјестан, али ово би могао бити важан тренутак за глобалну декарбонизацију.“
Мују Сју (Муyу Xу), виша аналитичарка компаније Кплер, сматра да би вишак понуде могао да се појави већ наредног мјесеца. Ако Ормуски мореуз буде брзо отворен, око 100 милиона барела тренутно блокиране нафте вратиће се на тржиште.
Истовремено, Иран ће вјероватно повећати производњу, нарочито ако буду укинуте америчке санкције. Међутим, то би могло да смањи привлачност иранске нафте за Кину, која ју је до сада куповала по повољнијим цијенама због ограничених могућности Техерана да пронађе друге купце, преноси Index.
Аналитичари истичу да су многе државе већ обезбиједиле довољне количине нафте за љетни период, због чега би Кина поново могла да постане кључни фактор за успостављање равнотеже на тржишту.
„Ово је потпуно другачија слика од оне прије само два мјесеца“, рекла је Сју. „Тренутно је Кина земља која има капацитет да апсорбује вишак понуде. Али питање је – шта Кина жели да купи?“
