Лидер странке Јашар, Гади Ајзенкот, стекао је предност над израелским премијером Бењамином Нетањахуом у борби за добијање мандата за састављање нове владе, али подршка посланика не гарантује већину у Кнесету.
Ајзенкотова странка освојила је 21 мандат на прошломјесечним изборима, највише међу странкама које нису уз Нетањахуа. Ни премијеров блок ни опозиција немају најмање 61 мандат потребних за већину у парламенту од 120 мјеста.
Предсједник Израела Исак Херцог требало би у недјељу да саопшти коме ће први повјерити мандат за састављање владе. Ајзенкот је до краја седмице објавио да га је за мандатара препоручило 67 посланика, док је Нетањаху добио подршку 46.
Ајзенкот предводи савез четири ционистичке странке, блок промјена, са 48 мандата. За већину му је потребна подршка странака са још најмање 13 посланичких мјеста или да обезбиједи више гласова за владу него против ње, уз уздржаност других посланика.
Једна од опција је сарадња блока промјена са ултраортодоксним јеврејским странкама, дугогодишњим Нетањахуовим савезницима, које су раније учествовале и у владама центра и љевице. Уједињени јудаизам Торе, са седам мандата, није препоручио ни Ајзенкота ни Нетањахуа, што указује на могуће удаљавање од Нетањахуа.
Лидер странке Израелнаш дом, Авигдор Либерман, наговијестио је спремност за сарадњу са ултраортодоксним странкама ради смјене Нетањахуа, али је одбацио подршку мањинској влади и затражио да блок промјена обезбиједи најмање 61 мандат, што подразумијева подршку обје ултраортодоксне странке.
Шас, десно оријентисана ултраортодоксна странка, препоручила је Нетањахуа за мандатара и засад нема назнака да ће га напустити.
Блок промјена је прије избора обећао да неће учествовати у влади са ултраортодоксним странкама, посебно због питања војне обавезе ултраортодоксних мушкараца, што би уступци у преговорима могли угрозити и изазвати противљење унутар савеза.
Друга могућност је сарадња са арапским странкама Раам и Заједничка листа, које заједно имају 19 мандата. Раам је већ учествовао у коалицији која је 2021. године смијенила Нетањахуа, док Заједничка листа показује спремност на сарадњу ради смјене Нетањахуа, али без непосредног учешћа у влади.
Либерман се противи ослањању на арапске странке, одбацивши подршку мањинској влади која зависи од њихове уздржаности или гласова, што додатно компликује формирање већине.
Трећа могућност је влада националног јединства коју би чинили Нетањаху и блок промјена или дио странака из тог савеза, али сви лидери блока јавно одбацују такав договор, истичући потребу за смјеном Нетањахуа.
Уколико Ајзенкот не успије да састави владу у року од 28 дана, са могућим продужењем од 14 дана, прилику би могао добити други кандидат, а могуће су и нови избори. Нетањаху би у том случају остао на челу постојеће владе до расплета политичке кризе.
