Када се говори о исхрани патријарха Павла, многи најприје помисле на скромност. Његов начин живота био је једноставан, без раскоши и сувишних навика, а управо се та једноставност огледала и у ономе што је свакодневно бирао да једе.
Међу намирницама које су се често налазиле на његовој трпези посебно мјесто имала је једна биљка коју су наши преци деценијама цијенили и користили. Данас је многи заобилазе, иако расте готово свуда око нас.
Ријеч је о коприви, биљци коју је патријарх Павле редовно конзумирао и за коју је вјеровао да благотворно дјелује на организам. Његово омиљено пиће био је сок од парадајза, док је коприва заузимала важно мјесто у исхрани коју је сматрао природном и корисном.
Биљка коју народ вијековима сматра природним благом
Мало која биљка има тако дугу традицију у народној медицини као коприва. Генерације су је користиле у исхрани, припремале од ње чорбе, пите, варива и чајеве, вјерујући да доприноси јачању организма.
У народу се често говорило да коприва „јача крв“, па се због тога препоручивала особама које се осјећају исцрпљено, брзо се замарају или имају мањак енергије.
Њени листови користе се док су млади и свјежи, док се након сушења могу припремати као чај. Такав напитак многи пију и данас, не само због пријатног укуса већ и због састава којим ова биљка располаже.
Шта се крије у листовима коприве
Разлог због којег се коприва често налази на листама најкориснијих биљака лежи у њеном нутритивном саставу.
Садржи витамин Ц, витамин К, витамин Д, витамине Б групе, као и минерале међу којима се издвајају гвожђе и магнезијум. Управо због садржаја гвожђа често се повезује с исхраном особа које желе да обрате више пажње на унос овог минерала.
Коприва садржи и мрављу киселину, супстанцу заслужну за карактеристично пецкање које осјећамо када је дотакнемо голим рукама.
Због таквог састава многи је називају природним мултивитаминским комплексом.
Беспlatна и доступна, али не треба је брати било гдје
Једна од занимљивости везаних за коприву јесте чињеница да расте готово свуда. Управо зато многи је сматрају једном од најдоступнијих самониклих биљака.
Ипак, приликом брања потребан је опрез.
Стручњаци савјетују да се не бере поред прометних саобраћајница, индустријских зона и других потенцијално загађених подручја. Биљке које расту у таквим условима могу апсорбовати штетне материје из околине.
Приликом брања препоручује се коришћење рукавица како би се избјегло пецкање коже.
Како се најчешће користи у исхрани
Коприва се може припремати на различите начине. Многи је користе за чорбе и варива, додају је у пите или је припремају слично као спанаћ.
Осушени листови често завршавају у шољи топлог чаја, нарочито током хладнијег дијела године.
Занимљиво је да су многи рецепти с копривом опстали деценијама управо захваљујући томе што је ова биљка била лако доступна и дио свакодневног живота на селу.
Зашто се о коприви и данас говори
У времену када се све више говори о природној исхрани и повратку једноставнијим навикама, прича о патријарху Павлу и његовом односу према храни поново привлачи пажњу.
Његов избор није био заснован на трендовима, већ на увјерењу да човјек треба да користи оно што му природа даје и да води рачуна о умјерености.
Коприва је управо један од таквих дарова природе – скромна биљка коју многи виђају сваког дана, а ријетко размишљају о њеној вриједности. Патријарх Павле је у њој препознавао нешто што је генерацијама прије њега већ било познато – једноставна рјешења често су и најдуговјечнија.
