УЛМ – Огранак Њемачке привредне коморе из Улма објавио је на својој страници за своје чланице из металске индустрије информације о западном Балкану као мјесту на којем могу наћи партнере за своје пројекте.
Шта њемачке фирме траже од партнера у региону?
- ЦНЦ обраду
- Заварене конструкције
- Технологију ливења
- Површинску обраду
- Производњу лимених и штанцованих дијелова
- Мале и средње серије
- Брзу испоруку
- Међународне сертификате квалитета
- Спремност на прототипе и флексибилну производњу
Србија и БиХ посебно два мјеста гдје постоји развијена индустрија
Истакнуто је да су Србијаи БиХ посебно два мјеста гдје постоји развијена индустрија, али и експертиза из области прераде метала. Наглашено је и да западни Балкан као регион у којем се налазе сировине за прераду метала добија на значају.
„Посебно Србија као и БиХ нуде конкурентне трошкове производње и кратке рокове испоруке. Понуда обухвата, између осталог, ЦНЦ обраду, заварене конструкције, технологију ливења и површинску обраду. Многи произвођачи посједују међународне сертификате квалитета и улажу у савремене производне технологије. Модернизована правила о поријеклу робе у оквиру Пан-Euro-Медитеранске конвенције (ПЕМ) додатно олакшавају трговину с EUи јачају регион као атрактивну дестинацију за пресељење њемачких компанија“, истакнуто је у овој информацији.
Додају да већина предузећа за обраду метала у Србији и БиХ набавља аlatе и калупе из Њемачке, Италије, Словеније или Хрватске.
„Спектар најчешћих производних поступака у обје земље обухвата лимене дијелове, штанцоване компоненте, ЦНЦ обрађене дијелове, металне и заварене склопове, конструкционе оквире те мање ливене дијелове, првенствено за аутомобилску индустрију и машиноградњу. У правилу се производе мале и средње серије. Ограничено су доступне машине за високопрецизну обраду, као и аутоматизоване производне линије за израду сложенијих облика и већих серија“, наведено је.
Када је ријеч о конкретним бројевима, истичу да наруџбе из Њемачке за производе и услуге из ове области у Србији и БиХ опадају. Како је наведено 2022. године, ријеч је о роби и услугама у вриједности од готово 300 милиона евра годишње из Србије и 220 милиона из БиХ, док је тај број сада око 200 милиона из Србије и око 160 милиона из БиХ.
Проблем локалних погона у Србији и БиХ
Као проблем локалних погона у Србији и БиХ наводе малу величину и типичне породично вођене фирме.
„Типично предузеће за обраду метала у Србији и БиХ одликују велика флексибилност, ниске минималне количине наруџби, као и спремност за израду прототипова и малих серија. С друге стране, недостаци овог пословног модела су нижи степен аутоматизације производње, различит ниво система осигурања квалитета и недостатак напреднијих сертификата“, истакнуто је.
Када је ријеч о сличним предузећима у Србији и БиХ, додају да су њихове могућности за значајније повећање производних капацитета и даље ограничене.
„Велика предузећа у правилу испоручују производе добављачима првог и другог реда у аутомобилској индустрији. Карактеришу их висок степен аутоматизације, формализовани системи осигурања и контроле квалитета, као и дугогодишње искуство у сарадњи с европским произвођачима оригиналне опреме“, наглашавају.
Наводе да су мала и средња предузећа из Србије и БиХ веома заинтересована за укључивање у ланце снабдијевања њемачких компанија.
„Због тога постоји велика спремност да уче од својих купаца и заједно с њима унапређују пословање. Готово сва предузећа за обраду метала у региону која извозе производе у EU посједују сертификат ИСО 9001 за управљање квалитетом“, истакнуто је у овом документу.
Када је ријеч о подручјима с јаким индустријским центрима, није наведено ниједно из Републике Српске.
Центри у Србији
У Србији наглашавају да су ти центри у Крагујевцу, Нишу, Шапцу и Новом Саду, док у БиХ као вриједне помена виде Зеницу, Широки Бријег, Посушјеи Сарајево.
„Зеницаје дугогодишње средиште производње челика и обраде метала у БиХ. У Широком Бријегу и Посушју производе се метални дијелови за израду каблова и електронских компоненти“, истичу.
