Њемачки портал WЕЛТ осврнуо се на овогодишњу туристичку сезону у Хрватској, а у фокусу њиховог текста нашле су се цијене на Јадрану. Наводе да су поскупљења посљедњих година постала толико изражена да би могла озбиљно наштетити хрватском туризму.
„Куглица сладоледа за 3,50 евра, а Аперол Спритз за 11 евра. Откако је уведен евро, у Хрватској је постало јасно како краткорочна трка за профитом угрожава туризам као главни извор прихода. Овог љета показале су се прве озбиљне посљедице таквог приступа“, пише WЕЛТ.
Изненадиле их празније плаже и мање гужве
Новинари WЕЛТ-а тврде да је овог љета на појединим дијеловима хрватске обале било примјетно мање туриста него што су навикли да виђају претходних година.
„Свако ко је овог љета поново посјетио Хрватску, на примјер обалу између Задра и Сплита или острва, могао се само изненадити. Плаже су биле неуобичајено празне, а на Јадранској магистрали гужви готово да и није било, осим суботом на ауто-путу. Чак и у августу, на врхунцу сезоне, било је могуће прошетати старим језгрима Шибеника или Задра без пробијања кроз уобичајене гомиле туриста“, наводе.
Према њиховом писању, разлог томе није било лоше вријеме. Управо супротно, љето 2026. описују као готово идеално за одмор на Јадрану.
„Јадранско море је кристално чисто, а почетком августа температура му је била идеална – топла, али и даље освјежавајућа. Вријеме је било сунчано, али не превруће. Услови су, као и увијек, били одлични, све док не бисте одлучили нешто појести, попити, искористити неку од активности на плажи или погледати рачун за смјештај и ресторане“, стоји у тексту.
„Цјеновни шок на сваком кораку“
Посебно су се осврнули на цијене у Задру, али и у другим туристичким мјестима дуж далматинске обале.
„У старом језгру Задра, омиљеном међу туристима, треба се завући дубоко у споредне улице да би се пронашла куглица сладоледа за два евра. На главном шеталишту, Калеларги, кошта најмање три евра. Зависно од локације кафића, Аперол Спритз кошта од девет до једанаест евра. Једно од најпопуларнијих јела на далматинској обали, лигње на жару, ове године и у обичним конобама кошта око 25 евра, док је прошле године цијена била 20 евра“, пишу.
Као још један примјер великог поскупљења навели су палачинке у једном објекту на плажи поред кампа у близини Шибеника, преноси Index.
Према WЕЛТ-у, прије увођења евра 2023. палачинка је тамо коштала седам куна, односно нешто мање од једног евра. Након преласка на евро цијена је порасла на два евра, а овог љета наводно је достигла чак пет евра.
„Дјеца која су их хтјела купити остала су у шоку и одустала“, наводи њемачки портал.
Хрватску упоредили са Мајорком
WЕЛТ се осврнуо и на смјер у којем се развија хрватски туризам. Наводе да Хрватскажели привући госте веће пlatежне моћи и развијати одрживији туризам, при чему су повукли поређење са Мајорком.
„Циљ хрватског Министарства туризма је успостављање одрживијег и луксузнијег туризма, а као узор очигледно служи Мајорка. Што се тиче цијена, Хрватска је већ на том путу. Међутим, када је ријеч о квалитету инфраструктуре, хотела, апартмана, хране и услуге, пут је много дужи него што су многи свјесни“, пишу.
Притом су додали и критику насљеђа из времена бивше државе: „Готово 50 година социјалистичке Југославије не може се једноставно избрисати.“
„Схватили су да за два мјесеца могу зарадити колико прије за четири“
За WЕЛТ је говорила и становница једног туристичког мјеста у околини Шибеника која, попут бројних других људи на обали, изнајмљује апартмане у властитој кући. Она сматра да се однос према цијенама знатно промијенио након увођења евра.
„Многи су овдје након увођења евра схватили да новац који су прије зарађивали за четири мјесеца сезоне могу зарадити за два. Па су онда помислили: зашто не за један?“, рекла је.
