СОФИЈА – Изузетно низак водостај Дунава открио је дијелове темеља античког Константиновог моста, пружајући бугарским археолозима ријетку прилику да документују једно од најимпресивнијих инжењерских достигнућа Римског царства.
„За археологе су овакви тренуци изузетно драгоцјени, јер природа накратко открије објекат који је већи дио времена сакривен испод Дунава. То нам пружа ријетку прилику да га посматрамо, документујемо и проучавамо у његовом природном окружењу“, рекао је археолог из Регионалног историјског музеја у Плевену Павел Попов.
Тим Регионалног музеја у Плевену такође је прошлог уторка из ваздуха снимио и документовао видљиве остатке моста у близини села Гиген на сјеверу Бугарске.
Мост је изграђен по налогу римског цара Константина Великог и свечано је отворен 328. године нове ере. Повезивао је антички град Улпију Ескус са Суцидавом, на простору данашње Румуније.
Са дужином већом од два километра, сматра се једним од најдужих мостова античког доба, иако није био у употреби ни 40 година. Вјерује се да је у великој мјери уништен већ 367. године.
Низ рекордних топлотних таласа који су овог љета погодили Европу изазвао је јаку сушу у појединим дијеловима континента, што је знатно утицало на водостај великих европских ријека, укључујући Дунав и Рајну.
