U pokrajinskim parlamentima Berlina i Meklenburg-Zapadnog Pomorja danas je glasalo skoro četiri miliona birača, donoseći značajne političke promene. Dok je u Berlinu prema projekcijama Ljevica ostvarila ubedljivu prednost i postala najjača stranka, u Meklenburg-Zapadnom Pomorju na prvo mesto izbila je Alternativa za Nemačku (AfD). Ovi rezultati predstavljaju težak udarac za CDU njemačkog kancelara Friedricha Merza, čija je stranka u Meklenburg-Zapadnom Pomorju jedva prešla izborni prag, a u Berlinu pretrpela značajan pad podrške. Merz je odgovorio brzo – već u 18:14 sati pojavio se pred novinarima u sedištu CDU-a, poručivši da ostaje na čelu stranke i na mestu kancelara.
Prema projekciji ARD-a objavljenoj u 19:57, Ljevica je u Berlinu osvojila 25,3% glasova, što je dovoljno da bude vodeća politička snaga u glavnom gradu Nemačke. CDU je prema istim podacima imao 19,1%, AfD 16,2%, Zeleni 14,5%, dok je SPD zabeležio svega 12,1%. U Meklenburg-Zapadnom Pomorju AfD je dominirao sa 37,9% glasova, dok je SPD premijerke Manuele Schwesig osvojio 35,7%. CDU je, s druge strane, ostvario samo pet posto, što ga je dovelo na ivicu ulaska u pokrajinski parlament. Tokom večeri su se procenti menjali s obzirom na sve pristizanje glasova, a posebno je neizvesan bio status CDU-a i stranke BSW koja se takođe kretala oko izbornog praga. Njihova sudbina u parlamentu bi mogla imati ključnu ulogu u formiranju nove pokrajinske vlade.
Rezultate AfD je dočekao kao potvrdu svog značajnog rasta. Supredsjednica stranke Alice Weidel istakla je da birači žele političku promenu i da AfD sada zauzima mesto koje je nekada imao CDU. „Istisnuli smo CDU kao vodeću narodnu stranku“, poručila je Weidel. Slično je istupio i supredsjednik Tino Chrupalla, naglašavajući da CDU više ne važi za veliku narodnu partiju. Kandidat AfD-a za premijera Meklenburg-Zapadnog Pomorja, Leif-Erik Holm, ocenio je da izborni rezultat daje mandat stranci da pokuša učestvovati u formiranju vlasti, najavljujući pozive na razgovore sa ostalim strankama. U štabu AfD-a mogle su se čuti i oštre poruke upućene kancelaru, uključujući uzvike „Merz mora otići“, a jedan od vodećih kandidata Enrico Schult izrazio je očekivanje da bi AfD na budućim izborima mogao biti toliko jak da neće morati tražiti koalicione partnere. Ipak, AfD, uprkos dominantnom rezultatu u Meklenburg-Zapadnom Pomorju, nema većinu za samostalno formiranje vlade, a ostale partije su do sada odbacile mogućnost saradnje sa njima.
Za CDU je rezultat u Meklenburg-Zapadnom Pomorju bio posebno bolan. Prema projekciji ARD-a, stranka je osvojila svega pet posto glasova, što je gotovo prepolovljeni rezultat u odnosu na 13,3% iz 2021. godine i najgori rezultat CDU-a na pokrajinskim izborima od osnivanja Savezne Republike Nemačke. Ni rezultat u Berlinu nije doneo olakšanje, jer je CDU osvojio samo 19,1%, znatno manje od 28,2% sa ponovljenih izbora održanih ove godine. Ovakvi rezultati dodatno su pojačali pritisak na kancelara Merza.
Merz je već odmah nakon prvih projekcija održao konferenciju za novinare u sedištu stranke, gde su iza njega bile postavljene zastave Nemačke i Evropske unije, dok je na govornici dominirao logo CDU-a. Time je jasno stavio do znanja da se obraća i kao kancelar i kao predsednik stranke, odbacujući spekulacije o mogućem povlačenju sa mesta predsednika CDU-a, a ostanku na kancelarskoj funkciji. „Želim da pokrenem našu zemlju napred. Reforme moraju doći“, poručio je, naglašavajući da će za njihovu realizaciju biti potrebni istrajnost i strpljenje i da će ih sprovesti lično u obe svoje funkcije. Merz je izborni rezultat nazvao „katastrofom“ i priznao da ga nije moguće prikazati boljim nego što jeste, navodeći da je CDU stradao u polarizovanom okršaju između SPD-a i AfD-a. Ova ranost njegovog istupa jasno pokazuje ozbiljnost situacije u stranci, koja je pod pritiskom još od izbora u Saskoj-Anhaltu pre dve sedmice, kada su se u nekim delovima CDU-a pojavili zahtevi za njegovim odlaskom. Iako su mu dan pre izbora osam pokrajinskih premijera iz CDU-a javno pružili podršku, današnji rezultati teško da će umiriti tenzije. Savezno rukovodstvo CDU-a zakazalo je sastanak u ponedeljak, a u utorak se sastaje poslanički klub u Bundestagu.
Rukovodstvo AfD-a iskoristilo je loš rezultat CDU-a da dodatno pojača pritisak na kancelara. Alice Weidel je ocenila da je zbog slabog rezultata pozicija Merza neodrživa, dok je Chrupalla otvoreno zatražio njegovu ostavku. AfD je zabeležio i značajan rast podrške u Berlinu, gde je prema ARD-ovoj projekciji imao 16,2%, što je oko sedam procenata više nego 2023. godine. Podaci Infratest dimapa ukazuju da je AfD u Berlinu privukao oko 56 hiljada birača iz redova CDU-a, kao i oko 65 hiljada novih birača koji ranije nisu glasali, što predstavlja ozbiljan udarac za CDU jer pokazuje direktan prelazak birača na ekstremniju desnicu.
Sadašnja Merzova strategija, kako analizira ARD, zasniva se na kupovini vremena. Prema rasporedu, do aprila 2027. nema novih pokrajinskih izbora koji bi mogli izazvati dodatne potrese unutar CDU-a, što mu pruža nekoliko meseci da pokuša da promeni političku atmosferu, oslanjajući se pre svega na ekonomske pokazatelje. Vlada očekuje da će se efekti velikih ulaganja kroz zaduženja i posebne fondove postepeno ogledati u rastu privrede. Merz je već tokom kampanje tvrdio da je Nemačka izašla iz krize i najavljivao rast od 1,3% u 2026. godini, računajući da će ti podaci biti dokaz uspeha njegove politike.
Međutim, problem za kancelara jeste što rast bruto domaćeg proizvoda ne garantuje da će građani neposredno osetiti poboljšanja u svakodnevnom životu. Visoki troškovi energije, kao i izdaci za zdravstvo, penzije i druge socijalne oblasti i dalje opterećuju domaćinstva. Socijalne reforme izazvale su značajne nesuglasice u poslednjih nekoliko meseci, pa će Merz morati da postigne mnogo više od dobrih statističkih pokazatelja – birači moraju osetiti konkretne promene u svom životu.
U Berlinu je izborni rezultat Ljevice, koja je sa 25,3% glasova postala najjača stranka, otvorio novu dimenziju političke situacije. Bivši berlinski gradonačelnik Michael Müller iz SPD-a upozorio je da bi tročlana koalicija sa Ljevicom na čelu mogla biti izuzetno zahtevna, podsećajući da je i sam vodio sličnu koaliciju SPD-Ljevica-Zeleni, koja je po svojoj prirodi vrlo složena. Veteran Ljevice Gregor Gysi ovaj rezultat smatra istorijskom prekretnicom i pozvao svoju stranku da sada preuzme odgovornost za celu prestonicu, a ne samo za sopstvene birače.
U Meklenburg-Zapadnom Pomorju uspeh SPD-a premijerke Manuele Schwesig, koja je osvojila oko 36% glasova, mogao bi dodatno ojačati njen uticaj unutar stranke. Tokom kampanje Schwesig se distancirala od nekih politika savezne vlade, naročito u pogledu penzionih reformi, nastojeći da se predstavi kao zastupnik interesa svoje pokrajine. Ovakav rezultat mogao bi joj doneti veću težinu u unutarstranačkim odnosima.
Uprkos teškim rezultatima, vodeći članovi CDU-a nastojali su tokom večeri da pokažu jedinstvo. Glavna sekretarka stranke Franziska Hoppermann stala je u zaštitu Merza, dok je ministar rada Severne Rajne-Vestfalije Karl-Josef Laumann istakao da je stranka jedinstvena i da se to ne može promeniti jednom izjavom. Ipak, činjenica da je bilo potrebno javno potvrđivati jedinstvo stranke svedoči o pritisku pod kojim se rukovodstvo nalazi.
Merz se takođe suočava s problemom percepcije da mnogo najavljuje, a malo konkretno sprovodi. Tokom kampanje njegovi saradnici su ga opisivali kao „kancelara najava“, što on sada pokušava da promeni novim obećanjima o reformama i kontinuitetu politike vlade. Međutim, izborna večer nije donela odgovore o njegovoj političkoj budućnosti. Iako je kancelar jasno poručio da ostaje i da će nastaviti s reformama, pred njim su veliki izazovi – mora da obezbedi opipljive rezultate, smiri nezadovoljstvo unutar stranke i održi koaliciju sa SPD-om, dok AfD nastavlja da jača i preuzima birače demokršćana.
U sedištu CDU-a rasprava je potrajala dugo nakon Merzovog obraćanja, jer je stranačko rukovodstvo nastavilo sastanak i nakon što je kancelar napustio govornicu. Iako je poruka jasna – Merz ne odustaje – izborni rezultati jasno ukazuju na duboke probleme i neizvesnu budućnost njegove vlasti.
