Српски тенисер је поражен од Маријана Навонеа на старту гренд слема у Њујорку уз озбиљне физичке и здравствене проблеме са којима се борио током меча.
Српски тенисер је признао након драматичног пораза на старту US Openа да је током меча озбиљно размишљао о предаји, али је упркос тешком физичком стању донео одлуку да остане на терену и борбу изгуби спортски, у игри.
Маратонски окршај против Маријана Навонеа трајао је близу пет сати, а Аргентинац је искористио тешке тренутке српског аса и уписао највећу победу у својој досадашњој каријери.
Ово је био Ђоковићев 20. јубиларни наступ у Њујорку и уједно тек први пораз у уводној рунди US Openа.
Гледајући све гренд слем турнире, ово је тек треће испадање најбољег тенисера свих времена на самом старту у читавој каријери и прво послије више од две деценије, претходно је у првом колу губио још само на Аустралијан опену током својих дебитантских наступа 2005. и 2006. године.
Мучнина, повраћање, озбиљни проблеми..
Након меча се осврнуо мало на то са чиме се бори не само у овом мечу негом већински ове године.
„Па, осећај на терену за мене… То је нешто са чим се носим, нажалост, прилично на сваком мечу ове године. Знате, мучнина, повраћање, озбиљни проблеми тамо… И онда цело моје тело, знате, почиње у суштини да се урушава – грчеви, бол и… Ето. Леђа су једноставно попустила на крају, као и раме и колено. Нисам могао да… Нисам могао да приведем меч крају. Био сам у заостатку у четвртом сету. Једноставно сам се мучио све време, од четвртог гема меча. Не желим ништа да одузмем од његове победе. Честитке њему, он је сјајан момак, борац, али ја нисам уживао“, рекао је Ђоковић.
Навијачи су му пружили подршку у тешким моментима.
„Да, били су супер фини. Мислим… Тако сам захвалан што сам то искусио. Када је у питању сам меч и општи осећај како сам се осећао у телу и како сам играо… То заиста није било пријатно. Прилично сам презирао сваки тренутак који сам провео на терену данас. Из перспективе публике и подршке, било је невероватно, искрено. Од самог почетка су покушавали да ме подигну у важним тренуцима. Веома ми је жао што нисам пружио партију какву је требало или могао, или желео… За њих. Љубав и поштовање које су ми пружили на крају је заиста додирнуло моје срце“.
