Европска унија је све ближе новом моделу интеграције земаља у процесу проширења, али проблем за Босну и Херцеговину је да се та земља готово ни не спомиње, с обзиром на то да су реформе потпуно стале.
Када је ријеч о новом моделу, он ће, по свему судећи, бити заснован на њемачко-француском приједлогу, о којем смо недавно писали, а који подразумијева постепену интеграцију у EUприје пуноправног чланства.
У контексту БиХ, занимљиво је да, када је западни Балкан у питању, углавном се говори о Црној Гори и Албанији, у мањој мјери о Србији и Сјеверној Македонији, док се БиХ ријетко и спомиње.
На примјер, приликом расправе прошле седмице о томе треба ли Украјини омогућити да отвори свих шест преговарачких кластера одједном, Петер Мађар, мађарски премијер, рекао је да то не би било поштено према Црној Гори, Албанији, Сјеверној Македонији и Србији, за које је рекао да годинама, а неке и деценијама, спроводе реформе у настојању да постану чланице EU.
„То шаље погрешну поруку земљама западног Балкана које годинама раде на чланству у EU. Неке су чак промијениле име државе, а друге су мијењале велике дијелове својих устава“, рекао је он, како преноси Euronews.
БиХ, ако се и спомиње, то је углавном у контексту земље која не испуњава своје европске обавезе. На примјер, „EU Обсервер“ је прошле седмице писао да владе Албаније, БиХ, Косова и Црне Горе доносе законе који понекад не одражавају захтјеве Европске комисије.
„Проширење не смије бити пуко испуњавање формалних услова и не би смјело награђивати само формалну усклађеност са правилима“, изјавила је за „EU Обсервер“ Каролина Гил, сарадница за јавне политике у организацији „Транспаренцy Interнатионал“.
Ипак, како нам је недавно рекао дипломатски саговорник из амбасаде једне од земаља чланица EU, упркос спором темпу реформи, Брисел ће тешко моћи себи да приушти да потпуно маргинализује БиХ, чак и у случају да се процес неспровођења реформи и дисфункционалности институција настави.
Према писању „Политица“, нови модел приступања, по којем ће земље чланице уживати низ економских погодности чланства и прије формалног приступања, значи да ће земље у региону имати приступ појединим европским фондовима, повољнијим трговинским аранжманима и дјелимичан приступ јединственом тржишту прије пуноправног чланства.
Међутим, како је „Политицу“ нагласио дипломат упућен у намјере Европске комисије, обим погодности зависио би од напретка сваке појединачне земље у усклађивању са законодавством EU и спровођењу реформи.
Овдје се враћамо на БиХ, јер чињеница да земља још није почела спроводити Реформску агенду може довести у питање цијели процес европских интеграција.
Наиме, како смо већ раније више пута писали, земље чланице више не желе финансирати земље које не спроводе реформе, посебно због чињенице да због значајног повећавања издвајања за одбрану све мање новца остаје за социјалне потребе у самим земљама.
Европска комисија планира да од држава чланица затражи политичку подршку за ову иницијативу, а очекује се да би лидери EU о ширем оквиру могли расправљати на самитима Европског савјета у октобру или децембру.
Према плану, свака земља би појединачно стицала право на одређене погодности, у зависности од тога колико је ускладила своје законодавство са европским правилима и колико је реформи спровела. Тиме би се значајно одступило од садашњег система, према којем су готово све погодности резервисане за пуноправне чланице.
„EU тренутно има девет званичних земаља кандидата. Црна Горасе сматра најближом чланству, док су Украјинаи Молдавија отвориле приступне преговоре. Процес Србије, Турске и Грузије, с друге стране, налази се у застоју.
Иако је концепт постепене интеграције замишљен као додатни подстицај кандидатима, и Украјина и Црна Гора раније су се успротивиле идеји такозваног ограниченог чланства, упозоравајући да оно не смије постати замјена за пуноправно чланство у EU“, пише „Politico“.
