Фридрих Мерц, њемачки канцелар, лидерима ЕУ изнио је приједлог како би се могла помирити потреба проширења ЕУ, уз истовремено инсистирање да све земље кандидати спроведу пуне реформе како би биле спремне када буду постале чланице.
Шта предвиђа Мерцов приједлог за Западни Балкан
- Привилегован приступ тржишту ЕУ
- Ближу сарадњу са европским институцијама
- Статус посматрача у појединим институцијама ЕУ
- Заједничке сједнице са представницима ЕУ
- Постепену интеграцију кроз реформске процесе
- Већу укљученост региона у доношење одлука
Постепена интеграција прије пуноправног чланства
За земље западног Балкана и Молдавију Мерц је у писму Антонију Кости, предсједнику Европског савјета, и Урсули фон дер Лајен, предсједници Европске комисије, предложио привилегован приступ заједничком тржишту ЕУ уз тјешње везе с европским институцијама.
„Могли бисмо предвидјети и за ове земље значајне кораке на њиховом путу ка чланству, на примјер, привилегован приступ унутрашњем тржишту и тјешње везе са европским институцијама у свакодневном процесу доношења одлука, попут додјељивања статуса посматрача земљама западног Балкана у свим релевантним институцијама ЕУ, као и одржавања заједничких сједница Европске комисије или Европског парламента са представницима земаља западног Балкана о питањима која се директно односе на регион“, навео је Мерц у писму које је у посједу „Независних“.
Мерц сматра да би постепена интеграција могла бити успостављена кроз формирање блокова који би могли представљати основу за пуну примјену одговарајућих области политика, а затим би била праћена повећаном подршком у процесу спровођења реформи у склопу правне тековине ЕУ.
Преведено на обични језик, Мерц предлаже да ЕУ и земље региона заједно раде на одлукама које ће се односити на оба партнера и да их уклопе у обавезе које би земље региона свакако морале испунити на путу ка чланству. Тиме би се, по свему судећи, земље региона увеле у функционисање ЕУ док истовремено испуњавају обавезе ка чланству.
„ЕУ мора испунити обећање“
Мерц је нагласио да ове приједлоге износи како би ЕУ испунила своје обавезе према земљама кандидатима.
„Предлажем да останемо чврсти у нашем обећању да земље западног Балкана и Молдавија могу приступити ЕУ, како је утврђено Копенхашким критеријумима и предвиђено Солунском агендом из 2003. године. Наш циљ се није промијенио: довршетак ЕУ кроз укључивање свих земаља кандидата“, навео је Мерц.
Ради стављања ствари у контекст, Мерц је ово писмо написао превасходно због питања Украјине, које ЕУ види као свој егзистенцијални безбједносни проблем. ЕУ је све више овисна о Украјини кад је у питању улагање у одбрамбене капацитете и оно чиме Украјина може допринијети кад је у питању европска безбједности. Володимир Зеленски, предсједник Украјине, и влада његове земље, покушали су објединити ова два питања на начин да Украјина уђе у ЕУ можда већ наредне године и да на тај начин ЕУ добије значајну војну формацију као дио своје безбједносне стратегије. Дио земаља ЕУ, посебно оне према истоку, прихватиле су овај приједлог, док је дио земаља у групи „Пријатељи западног Балкана“ инсистирао да се не може дати Украјини такав модел без тога да се слично понуди и земљама нашег региона.
Чини се да је Мерцово писмо покушај да се помире ова два става, јер он у свом писму говори и о моделу за Украјину који би понудио нешто више у почетној фази, али би и наш регион и Украјина на крају имали исти статус као пуноправне чланице ЕУ.
Ћеримагић: Доста симболике без конкретних корака
Аднан Ћеримагић, аналитичар Европске иницијативе за стабилност, такође сматра да је ово писмо у контексту рјешавања дилеме око наставка проширења и односа ЕУ према Украјини и западном Балкану.
Ћеримагић истиче да је основна порука писма да чланство ниједна земља не може добити брзо, а да се тај прелазни период искористи за постепену интеграцију.
„Међутим, иницијатива тренутно отвара више политичких, правних и практичних питања него што даје одговора. Чини се да и сам канцелар Мерц то препознаје, а та питања ће вјероватно постати дио ширих расправа међу европским лидерима у наредним мјесецима, иако тема још формално није на дневном реду Европског вијећа. Конкретно за западни Балкан, приједлог садржи охрабрујући језик о томе да пуно чланство остаје циљ и да процес проширења треба убрзати. Али у стварности, ријеч је више о симболичној надоградњи постојећег приступа него о великом стратешком заокрету. Не постоје конкретне обавезе када је ријеч о Црној Гори или другим државама региона, нити постоји јасна назнака да би земље које брзо проводе реформе могле брже напредовати“, оцјењује Ћеримагић.
Како истиче, Мерцов приједлог то не искључује експлицитно, али упада у очи да се и не спомиње.
„Свеукупно гледано, ово више изгледа као покушај управљања очекивањима и благог прилагођавања постојећег оквира него као драматична позитивна промјена у понуди Берлина у односу на проширење ЕУ“, оцјењује он за „Независне“.
