На предстојећим општим изборима у Босни и Херцеговини гласачки листић биће неважећи уколико се не гласа за политичку партију, што је, по оцјени многих, увод у потпуно затварање кандидатских листа.
- Глас ће бити неважећи ако бирач не означи политичку партију
- Више неће бити могуће гласати искључиво за појединачног кандидата
- Преференцијални гласови остају, али само уз претходно гласање за странку
- Аналитичари упозоравају да нова правила практично приближавају БиХ затвореним листама
- Странке из Републике Српске годинама заговарају затварање изборних листа
- Заговорници затворених листа тврде да би се тиме смањила политичка трговина
- Нови систем електронског бројања онемогућава накнадно дописивање гласова
У БиХ систем полуотворених листа
Наиме, у Босни и Херцеговини користи се систем полуотворених листа. Разлика између затворених и полуотворених је у томе што код затворених листа бирач може гласати само за политичку партију. Рецимо, нека политичка партија кандидује своју листу са именима кандидата, али бирач може гласати само за политичку партију и нема могућност гласати за појединачне кандидате. Код ових затворених листа мандат се додјељује на начин да, ако странка на основу укупног броја гласова освоји три мандата у парламенту, у њега улазе искључиво прва три кандидата са листе.
Када је ријеч о полуотвореним листама, какве су још увијек у Босни и Херцеговини, бирач може гласати само за странку, али може и само за кандидата или и за странку и кандидата. Један бирач може гласати за максимално три кандидата са исте изборне листе и то су преференцијални гласови. Они омогућују да кандидат са, рецимо, десетог мјеста добије мандат, а да онај на првом мјесту не добије. Услов је наравно да тај кандидат са десетог мјеста има већи број гласова од онога ко је на првом мјесту.
Услов за помјерање на листи 20 посто гласова
Измјенама Изборног закона Босне и Херцеговине, да би кандидати могли да се помјерају на листи, услов је да освоје најмање 20 посто гласова од укупног броја гласова које је та странка добила.
С обзиром на то да ће на предстојећим изборима бирачи из Босне и Херцеговине бити у обавези да гласају за политичку партију јер ће њихов глас у супротном бити неважећи, поставља се питање да ли је и БиХ на „мала врата“ затворила листе. Тачније, у случају БиХ, бирачи ће поред стандардне листе на којој се налазе политичке партије са свим кандидатима бити у могућности гласати и за кандидате, али на начин да поред имена политичке партије обоје и бројеве под којим су кандидати којима желе дати преференције. У суштини, с обзиром на нови гласачки листи, бирачи у Босни и Херцеговини неће моћи гласати појединачно за кандидата, већ ће морати искључиво гласати за политичку партију да би њихов глас био важећи.
Одлука одговара политичким партијама
„Ова новина јесте крупна измјена, која није ништа друго него повратак у затворене листе. Обавеза да се гласа за политички субјекат и да ће листић бити неважећи уколико се то не уради, јесте сужавање простора за слободно одлучивање појединца и ‘приморавање’ да се опредијели за странку. Сама чињеница да гласамо за бројеве, не имена и слова, одлуку вуче на млин политичким партијама. Мало ко ће користити допунске листиће и бавити се именима. Али зашто би то и радили ако избор личне преференције ништа не значи без крижања странке. Грађани неће трошити вријеме на изборном мјесту узалуд. И тако, странке које су заговарале затворене листе добише својих пет минута“, рекла је Тања Топић, политичка аналитичарка.
Партије раније заговарале затворене изборне листе
Иначе, када је ријеч о политичким партијама из Републике Српске, још прије више од пет година странке и власти и опозиције биле су за то да се затворе изборне листе и то на начин да мандат припада политичкој партији, а не појединцу.
У то вријеме била је актуелна прича о измјенама Изборног закона БиХ и радна група опозиционих странака била је за затварање листа и то „због масовне појаве продаје посланика“. Тада су нагласили да је потребно вратити мандате политичким партијама и дозволити да и у будућности управљају они који су на власт дошли „политичком трговином и грубим изигравањем воље грађана“.
И Милорад Додик, предсједник СНСД-а, тада је говорио да је једини начин да се у БиХ успостави „здрава демократска политичка борба“ тај да мандати припадају партијама.
„Онда не бисмо имали разна бјежања, побјеге, већ бисмо имали институције демократског карактера и демократски систем, и ја бих то подржао“, рекао је тада Додик, додајући да су „отворене листе темељ политичке корупције, јер се у појединим општинама тачно зна цијена преласка одређеног одборника из једне у другу политичку опцију“.
Код отворених листа проблем куповина мандата
Код отворених листа, проблем за политичке партије је и у томе што подстичу „рат унутар странака“, јер кандидати, умјесто за странку, често раде сами за себе и лобирају да се гласа управо за њих. До сада те отворене листе на одређени начин биле су и окидач корупције с обзиром на то да је јавна тајна била да су након затварања бирачких мјеста у појединим бирачким одборима одређеним кандидатима дописивани гласови како би избили у први план и добили мандат. На предстојећим изборима, који се одржавају у октобру 2026. године, то неће бити могуће јер ће гласове бројати и скенер одмах након што бирач гласа.
На списку за гласање из иностранства 48.074 бирача
Централна изборна комисија БиХдонијела је Одлуку о утврђивању и објављивању броја бирача уписаних у извод Централног бирачког списка за гласање изван БиХ и на њему се налази укупно 48.074 бирача.
Донесена је и одлука којом се одбија упис у извод из Централног бирачког списка за гласање изван Босне и Херцеговине за 5.263 подносиоца пријава за гласање изван Босне и Херцеговине са статусом привремени боравак.
Такође, ЦИК је донио одлуку којом се одбија упис у извод из Централног бирачког списка за гласање изван Босне и Херцеговине за 285 подносиоца пријава за гласање изван Босне и Херцеговине са статусом избјеглог лица.
Истиче рок за подношење компензационих листа
У складу са Упутством о роковима и редослиједу изборних активности рок за подношење кандидатских листа за компензационе мандате истиче 5. августа, саопштено је из Централне изборне комисије БиХ.
„Кандидатска листа за компензационе мандате садржи само имена кандидата који се већ налазе на редовним кандидатским листама које је поднијела политичка странка или коалиција за једну или више вишечланих изборних јединица. Кандидати који се налазе на кандидатској листи за компензационе мандате могу бити с листе било које вишечлане изборне јединице једног ентитета и за исти изборни ниво“, саопштено је из Централне изборне комисије Босне и Херцеговине.
У саопштењу се наводи да ће након извршених провјера и овјера Централна изборна комисија БиХ овјерене кандидатске листе до 20. августа објавити у дневној штампи, службеним новинама, као и на интернет страници.
