Када је Доналд Трамп још у свом првом мандату 2019. године први пут изјавио да САДжеле да купе Гренланд, а затим у јануару ове године појачао притисак не искључујући ни употребу војне или економске силе против Данске, европске дипломате говориле су о тешкој кризи унутар NATO-а.
EU, Копенхаген и Нук тада су одлучно поручивали да острво није на продају и да се о суверенитету не тргује. Међутим, према званичном споразуму који је Бијела кућа објавила након јучерашњег потписивања у Њујорку, Вашингтон је добио значајна војна и стратешка права на Гренланду, без куповине територије.
Шта се мијења у односу на споразум из 1951. године?
Документ је формално представљен као измјена и допуна споразума о одбрани Гренланда из 1951. године, али доноси значајне промјене на терену.
Америчка војска се након више од 70 година враћа на стратешке тачке на југу и истоку Гренланда: споразум предвиђа успостављање одбрамбених подручја у Нарсарсуаqу и Местерсвигу, уз наставак модернизације и ширења постојеће свемирске базе Питуффик.
Уведена је и убрзана процедура за успостављање нових одбрамбених подручја ако се појави потреба, при чему се преговори у случају неслагања у року од 90 дана пребацују на ниво министара.
Шта споразум каже о „Зlatној куполи“ и војним пловилима?
За разлику од споразума из 1951. године, нови текст изричито наводи успостављање система противракетне одбране под називом „Голден Доме“ (Зlatна купола) ради одбране америчког континента и сјеверноатлантског подручја.
Такође, Данска и Гренланд обавезали су се да по убрзаном поступку разматрају америчке захтјеве за постављање беспилотних војних инсталација, радара и сензора изван самих војних база.
Једна од кључних новости односи се на војно кретање. Амерички војни авиони добили су право прелета и слијетања на територији Гренланда, док споразум америчким јавним пловилима даје широка права приступа и кретања кроз гренландске територијалне воде, укључујући подводни приступ и кретање, осим ако се стране другачије не договоре.
Каква ограничења споразум уводи за треће земље?
Споразум уводи ограничења за државе изван NATO-а. Члан ИX предвиђа да држава која није чланица NATO-а не може успоставити војне инсталације нити трајно војно присуство на Гренланду, осим ако се стране другачије не договоре.
Осим тога, члан X предвиђа ограничења одређених страних улагања држава и инвеститора који не долазе из чланица NATO-а, партнера Савеза или Европске уније.
Ограничења се односе на могућност стицања контроле, утицаја или приступа повјерљивим подацима у осјетљивим секторима, међу којима су критична инфраструктура и експлоатација природних ресурса.
Ове одредбе посебно су значајне у контексту Кине, која је протеклих година показивала интересовање за улагања у гренландске аеродроме и налазишта ријетких метала, преноси Index.
Шта би се догодило ако Гренланд постане независан?
Посебна одредба споразума односи се на могућност будуће независности Гренланда. Споразум предвиђа кораке којима би се обезбиједио наставак чланства, односно улазак независног Гренланда у NATO, као и преузимање права и обавеза из овог споразума према САД.
Споразум нема унапријед одређен рок трајања, а његове измјене захтијевају сагласност потписника.
Када је ријеч о локалном становништву, споразум предвиђа да се, у највећој могућој мјери, локалним компанијама омогући учешће у комерцијалним пословима повезаним са изградњом, одржавањем и сервисирањем војних инсталација. Предвиђено је и да војне активности узимају у обзир традиционалне активности становништва, укључујући лов и риболов.



