Најновија прогноза за зиму 2026/2027. предвиђа мање снијега од претходних очекивања за већи дио Европе.
Анализа шест сезонских прогностичких модела, коју је објавио метеоролошки портал Севере Wеатхер Euroпе, указује на то да би западна, средња и јужна Европа могле да забиљеже сњежне падавине испод просјека. Највеће смањење очекује се на Балкану, у Скандинавији и у дијеловима средње Европе.
Метеоролог Андреј Флис у анализи од 15. октобра наводи да најновији подаци потврђују тренд слабије сњежне сезоне на већем дијелу континента. Ажурирани прорачуни модела ЕЦМWФ за октобар показују мање снијега у односу на септембарску прогнозу, при чему се највеће промјене односе на јужне и централне дијелове Европе.
На временске прилике утиче и снажан Ел Нињо (Ел Ниñо), климатски феномен загријавања површине тропског Пацифика који мијења атмосферску циркулацију и временске обрасце на глобалном нивоу.
Колико се снијега очекује на Балкану ове зиме?
Просјек шест сезонских модела предвиђа мање снијега од уобичајеног за готово цијелу западну, средњу и јужну Европу. Најизраженији мањак сњежних падавина очекује се дуж западне обале Скандинавије, на сјеверу Уједињеног Краљевства и на западном Балкану. Могућност за натпросјечне количине снијега постоји само на крајњем сјевероистоку Европе и у мањим дијеловима сјеверних планинских региона.
Октобарски прорачуни посебно су неповољни за јужну Европу и Балкан. Док се у септембру за то подручје предвиђало 4,7 центиметара снијега мање од просјека, у октобру је очекивани мањак порастао на 12,1 центиметар. Прогноза је тиме лошија за 7,4 центиметра, што је највећа негативна промјена међу седам анализираних европских региона.
Шта најновији модели предвиђају за Европу?
Најновији подаци модела ЕЦМWФ показују смањену прогнозу снијега за све анализиране дијелове Европе. У средњој Европи и Алпима очекивања су у односу на септембар смањена за 7,3 центиметра, а у источној Европи и балтичким државама за 5,6 центиметара. За Скандинавију се сада предвиђа осам центиметара снега мање од просјека, док је за југоисточну Европу мањак процијењен на 4,9 центиметара. У Уједињеном Краљевству и Ирској прогнозира се 8,4 центиметра мање снијега, а у западној и југозападној Европи 8,2 центиметра мање од просјека.
Европски модел ЕЦМWФ и британски УКМО сада су сагласни да би укупна количина снијега од децембра до фебруара требало да буде испод просјека у свих седам главних европских региона, преноси Index.хр.
Када би могло бити више снијега током зиме?
Иако прогноза указује на слабију сњежну сезону, то не искључује појаву снијега. Према анализи, у већем дијелу западне, средње и јужне Европе ниједан зимски мјесец тренутно не показује сигнал за натпросјечне сњежне падавине.
Ипак, фебруар се истиче као мјесец с већом вјероватноћом за сњежне периоде на ширем подручју од источног дијела средње Европе према сјевероистоку, као и у дијеловима сјеверне Европе. У марту би више снијега од уобичајеног могло да падне на крајњем сјеверу континента. Ови подаци сугеришу да су сњежни периоди у Европи вјероватнији у другој половини зиме, што се поклапа с периодом сезонски најнижих температура.
Каква се зима очекује на Алпима?
Прогноза за европска скијалишта такође већином предвиђа мање снијега од просјека, али је ситуација у Алпима знатно сложенија. Шест анализираних модела даје потпуно различите резултате, који се крећу од 30 центиметара снијега изнад просјека до мањка од 30 до 60 центиметара.
Због тако великих одступања, просјечна прогноза за источне Алпе близу је уобичајених вриједности, док се за западне очекује нешто мање снијега. Аутори анализе стога наглашавају да је поузданост прогнозе укупних сњежних падавина за Алпе веома ниска.
Шта прогноза снијега значи за БиХ и регион?
Посебно је значајан сигнал о мањку снијега за западни Балкан, који се на прогностичким картама истиче као једно од подручја с највећим негативним одступањима.
Ипак, важно је напоменути да сезонске прогнозе не могу поуздано да предвиде појединачне сњежне епизоде или тачну количину снијега за одређени град. Модели имају просторну резолуцију од отприлике 100 километара, што значи да приказују опште трендове за шира подручја, а не прецизне податке за поједину планину или скијалиште.
Може ли поларни вртлог промијенити прогнозу зиме?
Метеоролози упозоравају на још један фактор који би могао да утиче на ток зиме – поларни вртлог. Евентуални поремећај вртлога у другом дијелу зиме могао би да доведе до продора хладнијег ваздуха и повећа изгледе за снијег, чак и у подручјима гдје се сада предвиђају количине испод просјека.
Стога актуелну сезонску прогнозу треба схватити као показатељ највјероватнијег развоја ситуације, а не као дефинитивну најаву времена. Прогностички модели наставиће да се ажурирају у наредним мјесецима, па ће тада бити јасније да ли ће се садашњи тренд зиме с мање снијега одржати или промијенити.
