Министарство одбране, Војнотехнички институт и Југоимпорт су у четвртак, 9. јула, независно објавили прве снимке навођења српског дрона-пресретача Вихор и лансирања лутајуће муниције Гавран.
Снимци доносе сегменте приказа који су одржани на војном полигону Пасуљанске ливаде и аеродрому Батајница поводом Видовдана, 28. јуна.
Ријеч је о два одвојена, раније необјављена видео записа истих пlatформи које су тада први пут јавно приказане.
Шта се види на снимку Вихора?
Вихор је развојно име за дрон пресретач који је Војнотехнички институт (ВТИ) раније представљао под ознаком Комарац 2В, дио породице ФПВ дронова Комарац, са којима дијели већи број компоненти.
Ријеч је о систему чији је развој, према наводима ВТИ-а, тек почео – Вихор није уведен у наоружање Војске Србије и тренутно се налази у фази развоја и тестирања.
Према раније изнесеним подацима ВТИ-а о Комарцу 2В, пресретач има домет већи од пет километара, вријеме лета дуже од три минута, максималну брзину до 280 километара на час и бојеву главу масе до једног килограма.
На објављеном снимку мета је једноставан и јефтин РЦ модел летјелице са крилима, из флоте летећих управљивих мета ВТИ-а.
Како систем Кобац наводи пресретач?
На снимку се, поред носача пресретача, види и друго возило — српски систем за откривање и ометање дронова Кобац-1PR, такође производ ВТИ-а, који врши почетно навођење Вихора ка циљу.
Будући да је ФПВ оператеру тешко да на великој удаљености пронађе мету искључиво преко наочара, Кобац радарски детектује сигнал управљања циљног дрона и одређује његов правац, након чега оператер Вихора преузима вођење пресретача до коначног уништења циља.
Техничке карактеристике система Кобац-1PR:
- четири антенска низа радара РПС-42 компаније Леонардо ДРС
- домет детекције од 5 километара за микро-дронове до 25 километара за дронове средњих величина
- софтверски дефинисан 4Д АЕСА пулс-доплерски радар, рад у С-опсегу
- покривеност од 360 степени уз додатни шестоугаони ометач српске компаније Ирител
Шта је први пут показано код Гаврана?
Други снимак, који је објавио Југоимпорт, први пут приказује испаљивање и почетну фазу лета лутајуће муниције Гавран, са осмоцевног лансера на возилу Александар ујединитељ.
На приказу на Видовдан представљена је и варијанта са 27 лансера на камиону МАН ТГС 33.480, а представник Југоимпорта је тада навео да је са Гавраном до сада изведено 16 успјешних гађања покретних и непокретних мета, док је на испитивања у Техничко-опитни центар (ТОЦ) Војске Србије посlatо десет летјелица.
Према подацима које је Југоимпорт раније саопштио, основна верзија Гавран 145 лети брзином од око 160 километара на час, долет јој је до 100 километара за око 40 минута лета, уобичајена висина лета око 500 метара, а плафон 2.000 метара.
Из Југоимпорта су навели да се као прва варијанта која би требало да уђе у наоружање очекује Гавран 145 ЕМ, са погоном на електромотор – што значи да ни Гавран, према посљедњим изјавама произвођача, још није званично усвојен у наоружање.
Зашто ни Вихор ни Гавран још нису у наоружању?
Оба система дио су ширег таласа развоја беспилотних пlatформи у Србији којим је посљедњих година Војнотехнички институт опремио Војску Србије низом дронова из породице Комарац, као и дроном-камиказом Осица.
За разлику од тих, већ усвојених средстава, Вихор и Гавран налазе се у ранијим фазама — Вихор тек на почетку развоја, а Гавран пред крајем тестирања и очекиваним уласком у серијску производњу.
Како смо раније писали, развој Гаврана прати се од његових ранијих фаза, када су представљене основне тактичко-техничке карактеристике овог система.
Војна опрема у Србији се, према Закону о производњи и промету наоружања и војне опреме, првенствено производи за потребе Војске Србије, а производња за извоз предмет је посебног уговора и дозволе Министарства.
Могу ли се Вихор и Гавран већ сада извозити?
Званичне потврде да су Вихор или Гавран понуђени страним купцима нема – аналитичар ТВ Фронт Андреј Млакар је раније, коментаришући извоз дронова из Србије уопштено, оцијенио да за тврдње о њиховом извозу нема конкретних доказа.
Извоз наоружања из Србије додатно је био предмет промјена током 2025. године, када је предсједник Александар Вучићнајавио привремену обуставу цјелокупног извоза наоружања и муниције, уз обавезу сагласности Савјета за националну безбједност за сваку наредну испоруку.
Да ли постоји званична политика по којој се српски системи нуде на извоз тек након усвајања у наоружање Војске Србије, надлежне институције нису се изјашњавале у досад објављеним материјалима – ово остаје питање за додатну провјеру.
Кориштени извори
- Танго Сиx, „Премијерни снимци навођења дрона-пресретача Вихор и лансирања лутајуће муниције Гавран„, – специјализовани српски портал за ваздухопловне и војне теме, примарни извор за овај текст.
- Танго Сиx, „Премијере два нова пројекта Војнотехничког института: Дрон пресретач Комарац 2В и ВТОЛ Сенка„, – извор техничких података о Комарцу 2В (Вихору).
- RT Балкан, „Југоимпорт СДPR открио нове детаље о гаврану„, – регионални портал, извор техничких података о Гаврану и изјаве аналитичара о извозу.
- Параграф.rs, „Закон о производњи и промету наоружања и војне опреме Републике Србије„, – правна база података, извор законског оквира.
- 020медиа.rs, „Вучић: Србија потпуно обуставила извоз муниције и оружја„, – регионални портал, извор податка о обустави извоза 2025. године.
Повезани текстови
- Независне новине, „Први српски дрон Гавран уништава све циљеве„
- Независне новине, „Војска Србије у наоружање уврстила домаће дронове ‘комарац‘“
- Независне новине, „Српски ‘пегаз’ спреман за полијетање„
