Афера у српској Алта банци, чији је власник Давор Мацура осумњичен да је из трезора неовлашћено подигао око 383 милиона евра, могла би да прерасте у један од највећих банкарских скандала у југоисточној Европи. Тужилаштво у Србији терети Мацуру, власника Алта банке преко компаније Алта Group, да је из трезора неовлашћено подигао око 45 милијарди динара, односно 383 милиона евра. Ухапшен је 2. новембра заједно с двоје запослених у банци, за које се сумња да су му службеним картицама омогућили приступ новцу. Народна банка Србије одузела је Алта банци дозволу за рад 30. октобра због значајног погоршања њеног финансијског стања, а клијенти су прије затварања банке повукли милионске депозите.
Према подацима портала бне ИнтеллиНеwс, износ за који се сумња да је изнесен из трезора чини приближно петину укупне имовине Алта банке. Крајем јула банка је имала имовину вриједну 1,83 милијарде евра и била је девета по величини у Србији. Медији су Мацуру описивали као бизнисмена блиског Српској напредној странци, која је на изборима 25. октобра изгубила власт послије 14 година. Студентска листа назвала је Алта банку врхом коруптивне хоботнице и позвала банке да током примопредаје власти обрате пажњу на могуће изношење капитала из земље.
Молдавија – Украдена милијарда долара
Један од највећих финансијских скандала у региону догодио се 2014. године у Молдавији, када је из три банке – Банца де Ецономии, Банца Социала и Унибанк – извучено око милијарду долара. Новац је извлачен преко кредита одобраваних компанијама које их никада нису вратиле. Централна банка интервенисала је хитним позајмицама уз државне гаранције, а терет дуга на крају је пао на грађане. Према процјени организације Еxперт Груп, губици су достигли око 12 одсто бруто домаћег производа Молдавије. Бизнисмен Илан Шор, који је био на челу једне од банака, осуђен је 2023. године на 15 година затвора, али се налази у иностранству. Бивши лидер Демократске партије Владимир Плахотњук осуђен је у априлу 2026. на 19 година затвора. Молдавија је била и важна карика у међународној операцији прања новца познатој као Руска перионица, кроз коју је од 2011. до 2014. из Русије изнесено најмање 22 милијарде долара, а према појединим процјенама чак 80 милијарди.
Бугарска – Пропаст банке и мањак од готово двије милијарде евра
Бугарска Корпоративна комерцијална банка (КТБ), четврта по величини у земљи, пропала је 2014. године након масовног повлачења депозита. Ревизија је утврдила мањак капитала од око 1,92 милијарде евра, због чега је централна банка одузела банци дозволу за рад. Фонд за осигурање депозита испlatио је штедишама око 1,88 милијарди евра. Тужилаштво је оптужило 18 особа, међу којима и већинског власника Цветана Василева. Он се преселио у Србију, гдје је 2022. добио политички азил. Бугарска је двије године касније издала нови европски налог за његово хапшење.
Босна и Херцеговина – Банке повезане с политичким структурама
Један од најпознатијих примјера политичког утицаја на банкарски сектор у БиХ био је случај Херцеговачке банке у Мостару. Високи представникВолфганг Петрич ставио је банку под привремену управу 2001. године због сумње да је финансирала кампању Хрватске демократске заједнице за успостављање хрватске самоуправе у БиХ. Истрага је показала да је нестало око 110 милиона евра које је Хрватскапребацила као помоћ војсци босанских Хрвата. Бивши члан Предсједништва БиХ Анте Јелавић првостепено је осуђен 2005. године на десет година затвора због проневјере помоћи из Хрватске, након чега је отишао у ту земљу.
Велике банкарске афере погодиле су и Републику Српску. Бобар банка пропала је 2014. године, а против 16 особа потврђене су оптужнице због сумње да је из банке извучено око 63 милиона евра. Међу оштећенима били су државне институције, здравствени и пензиони фондови и јавна предузећа. Банка Српске изгубила је дозволу за рад 2016. године након што је ревизија показала да је за 2014. пријавила добит иако је имала губитак од најмање 8,7 милиона евра.
Црна Гора – Везе банака и политичких елита
Прва банка, чији је већински власник Ацо Ђукановић, брат дугогодишњег црногорског лидера Мила Ђукановића, добила је у децембру 2008. државну позајмицу од 44 милиона евра како би избјегла пропаст. Антикорупцијске организације описивале су је као породични банкомат. Након што је Демократска партија социјалиста изгубила власт, државне компаније повукле су 2021. године из Прве банке депозите вриједне 13,1 милион евра. Под истрагом су се нашле и Атлас банка и Инвест банка Монтенегро, које је контролисао бизнисмен Душко Кнежевић. Обје су завршиле у стечају. Тужилаштво је оптужило Кнежевића да је предводио криминалну групу која је преко Атлас банке опрала око 500 милиона евра. Кнежевић је негирао оптужбе и тврдио да људи блиски Милу Ђукановићу покушавају да преузму његове послове. Афера у Алта банци проширила се и на Црну Гору, гдје је Централна банка 1. новембра одузела дозволу за пружање пlatних услуга компанији Алта Паy Group, повезаној с Мацуром.
Албанија – Новац из трезора изношен у одјећи и књигама
Из трезора албанске централне банке 2014. године украдено је око 5,1 милион евра. Запослени Ардијан Битрај признао је да је новчанице износио скривене у одјећи и старим књигама. Полицији је рекао да је током Свјетског првенства у фудбалу свакодневно крао новац како би финансирао коцкање. Битрај је осуђен на 13 година затвора, а тадашњи гувернер централне банке Ардијан Фуљани смијењен је с функције.
Албанију је касније потресла и афера повезана с компанијом Мицро Цредит Албаниа, која је откупљивала проблематичне кредите и дужницима наплаћивала изузетно високе казне. Тужилаштво сумња да је компанија злоупотребама од око 30.000 грађана напlatила 36,8 милиона евра, између осталог и пљенидбом пlatа и продајом некретнина.
Хрватска – Од Ријечке банке до афере Хипо
Највећи банкарски скандали у Хрватској углавном су били повезани с ризичним финансијским пословима и политички усмјераваним кредитима. Ријечка банка нашла се у средишту афере 2002. године, када је откривено да је њен главни трговац девизама Едуард Нодило прикривао велике губитке настале трговањем доларима и еврима. Према коначном извјештају Хрватске народне банке, губици су од 1998. до марта 2002. достигли 97,3 милиона долара.
Још веће посљедице имала је афера аустријске Хипо Алпе Адрија банке, која је брзо ширила пословање на Балкану прије него што ју је Аустријанационализовала 2009. године. Бивши хрватски премијер Иво Санадер два пута је осуђиван због примања провизије од око 480.000 евра од банке 1994. године. На трећем суђењу, 2022. године, ослобођен је оптужби. Пословање Хипо банке на Балкану продато је 2015. године инвестиционом фонду Адвент и Европској банци за обнову и развој, након чега је банка преименована у Аддико. Алта Group је 2024. године стекла удио од 30 одсто у Аддико банци са сједиштем у Бечу.
Исти образац кроз три деценије
Како закључује бне ИнтеллиНеwс, случај Алта банке уклапа се у образац који се у протекле три деценије понављао широм југоисточне Европе. Банке повезане с политички утицајним појединцима брзо су шириле пословање, а затим се суочавале с финансијским проблемима, истрагама и интервенцијама регуlatора. У бројним случајевима посљедице су сносили и штедише, државне институције и порески обвезници. У случају Алта банке остаје отворено питање гдје је завршио новац за који тужилаштво сумња да је неовлашћено изнесен из трезора и хоће ли истрага открити политичке везе или друге умијешане особе.
