Иако још није познато да ли је дошло до договора о имену будућег високог представника, према информацијама које смо добили, већ сад је јасно да су односи између чланица Савјета за спровођење мира озбиљно поремећени, буде ли договора или не.
Кључне тачке спора између САД и Европе
- Неслагање око избора новог високог представника
- Различити погледи на будућност OHR-а
- Притисци на Кристијана Шмита током мандата
- Европска зависност од америчке војне подршке
- Недостатак јединственог европског става
- Питање политичког утицаја у БиХ и региону
- Финансирање и будућа улога OHR-а
Напомене ради, на дводневној сједници Управног одбора Савјета за спровођење мира, која почиње у сриједу, одлучиваће се о насљеднику Кристијана Шмита.
Притисак из Вашингтона
Наиме, како сазнајемо, већина Европљана и даље не пристаје да се о избору високог представника одлучује ван Европе, односно не желе да прихвате рјешење које намеће Вашингтон.
Према свему што смо до сада успјели да сазнамо, Европљани углавном сматрају да је притисак на Кристијана Шмита из Вашингтона био непримјерен, иако их дио признаје да нису сагласни са свим одлукама које је доносио.
Судећи према изјавама и постовима на друштвеним мрежама појединих пензионисаних америчких званичника, чини се да и у кору професионалних америчких дипломата постоји забринутост до које мјере ће се покварити односи с Европљанима због једне функције без очигледног утицаја и значаја.
Чини се да се Европљани суочавају с двоструким проблемом у свом наступу према Американцима. С једне стране званична политика EU је да је потребно постепено затварање OHR-а, па им је јако тешко заузети чврст став. Како заговарати кандидата на функцију за коју мисле да не би требало да постоји, макар у овом обиму и надлежностима које има сада? И не само то: Ко би лако пристао да буде нови високи представник да буде између двије ватре – с једне да удовољава жељама Американаца, а с друге да се суочава с притиском Европљана да кључне одлуке препусти Делегацији EU?
Европа зависна од Америке
С друге стране, Европљани не желе да наљуте Американце јер су и даље зависни од њихове војне присутности у Европи и потребе присуства на америчком тржишту. Изазов с којим се суочавају је и европско нејединство.
Наиме, Европљанима би било пуно лакше да изађу са својим кандидатом пред Американце на сједницу PIC-а да Италијани нису унапријед, без договора са савезницима у EU, изашли са својим кандидатом, којег су прво у ствари сугерисали из Вашингтона. Нисмо успјели да сазнамо како је дошло до тог обрата, с обзиром на то да нас је дио Европљана увјеравао да ни у италијанској дипломатији нису пресретни овим рјешењем, осим да је можда радила линија између савјетника Доналда Трампа, предсједника Америке, с једне стране и савјетника италијанске премијерке Ђорђе Мелони с друге. Наиме, познато је одраније да је Мелонијева један од ријетких европских лидера кога Трамп изузетно цијени.
Колико је ситуација озбиљна, илуструје податак који смо добили да је London, иако није кандидовао никога за ту функцију, спреман да предложи рјешење које би служило као мост очувања трансатлантског јединства.
Неевропски кандидат?
Један дипломата из једне утицајне EU чланице нам је рекао да би се можда могло покушати предложити рјешење кандидата који није из Европе, како би се покушало постићи компромис, па се у ту сврху спомиње могућност кандидата из Јапана, Канаде или чак Турске, иако је то мање вјероватно. Наиме, како нам је речено, високи представник не мора бити Европљанин, али мора бити изабран и европским гласовима.
Иако су Американци и даље најутицајнији, и Европљани имају два јака адута: Први, највећи су финансијери OHR-а, са чак 50 одсто укупног буџета, а други да је још у вријеме администрације Џорџа Буша договорено да Европљани имају примат у стварима које се односе на европски континент.
Осим тога, и званични став Трампове администрације је да се Европљани више не требају само ослањати на САД, него да сами морају преузети већи дио одговорности.
Све у свему, једина могућност да будући високи представник не буде Италијан Антонио Занарди Ланди је ако Европљани покажу висок ниво одлучности да Европа треба прва да се пита о стварима које се односе на европски континент, а посебно када је ријеч о земљама у процесу проширења.
Али, као што смо рекли, без обзира на то како се ова прича заврши, требаће пуно времена да се односи између Европљана и Американаца врате на првобитни ниво. Било како било, већ сад је јасно да ће ова сједница Управног одбора PIC-а бити једна од најзанимљивијих и најдалекосежнијих у историји.
