Дубоко у шумама Апалачких планина, на истоку Сједињених Америчких Држава, налази се напуштено мјесто, градић Лост Ков, који нико не назива својим домом више од шест деценија.
Некада је имао куће, цркву, школу и готово 100 становника, а данас су остали само остаци грађевина, заборављене поруке и тужне успомене.
Ријеч је о градићу Лост Ков, унутар Националне шуме Писга у Сјеверној Каролини.
Његова прича поново је привукла пажњу пошто је јутјубер Брент Андервуд, који објављује снимке под именом „Гхост Тоwн Тwо“, посјетио ово напуштено мјесто и показао шта је остало иза његових некадашњих становника.
Како је објаснио, људи нису напустили домове зато што су то жељели, већ зато што је останак временом изгубио сваки смисао.
Лост Ков основан је отприлике у вријеме Америчког грађанског рата, а насеље је подигнуто дубоко у шуми, на површини од око 162 хектара. Иако није имало електричну енергију ни водовод, а до најближих продавница са основним потрепштинама требало је прећи чак 13 километара, првим досељеницима то није представљало препреку.
Први становници били су Стивен Морган Бејли и Џон Д. Типтон са породицама, а убрзо су им се други придружили. Временом су изграђене куће, црква и школа, па је насеље почело да се развија.
Привреда Лост Кова углавном се заснивала на сјечи шума и раду пилана. Становници су зарађивали продајом дрвета, а жељезничка пруга повезивала је њихово удаљено насеље са спољним свијетом.
Према ријечима јутјубера, мјесто је свој врхунац достигло почетком 20. вијека, када је у њему живјело готово 100 људи.
Међутим, како су шумски ресурси постајали све оскуднији, темељи локалне привреде почели су да се урушавају.
Када су шуме посјечене у највећој могућој мјери, дрвна индустрија је пропала.
Истовремено, жељезница је престала да саобраћа до станица у том подручју, због чега је насеље постало још изолованије.
Становници су тако изгубили не само важну везу са другим мјестима већ и могућност да тргују робом и остваре додатну зараду, преноси Унилад.
Ситуација је постајала све тежа, а људи су покушали да пронађу рјешење. Затражили су од надлежних да им изграде пут дуг свега пет километара, који би их повезао са остатком свијета.
„Тражили су да им направе пут до овог мјеста, али нису успјели да га добију“, испричао је Андервуд.
Школа је затворена 1957. године, а породице које су још живјеле у насељу више нису знале шта да раде. Коначни крај насеља догодио се 1. јануара 1958. године, када је и посљедња породица напустила Лост Ков.
Андервуд је у свом видеу показао остатке некадашњих кућа, укључујући просторије у којима се још могу видјети кухиње и пећи, као и стару цркву која чува можда и најтужнији траг из прошлости овог мјеста, преноси Телеграф.
Један од посљедњих становника, Велмер Бејли, оставио је на зиду цркве поруку која свједочи о томе колико им је тешко пало напуштање дома:
„Школа у Лост Кову заувијек је затворена. Веома тужно.“
Он је касније једном новинару објаснио колико је одлука о одласку била болна.
Ни након што су посљедњи становници отишли, насеље није остало поштеђено несрећа.
Године 2007. пожар је готово потпуно уништио некадашњи градић, а неколико година касније кроз ово подручје прошао је и ураган, додатно оштетивши оно што је преостало.
Ипак, како показује Андервудов снимак, поједине грађевине су опстале.
Лост Ков тако остаје свједочанство о мјесту које није нестало зато што су његови становници престали да га воле, већ зато што су изгубили услове за нормалан живот.



