Након 40 година заборава, историјски жељезнички тунел Лозарево на добром је путу да буде завршен најкасније до 2030. године.
Пројекат је започет прије четири деценије, али су радови заустављени након низа тешких несрећа. Данас се тунел завршава захваљујући средствима из фондова кохезијске политике Европске уније, преноси тпортал.
Најдужи двоколосијечни жељезнички тунел на Балкану – тунел Лозарево (2.774 метра), дио Коридора број 8 на дионици Синдел–Карнобат – ускоро би требало да буде завршен након више од четрдесет година. Ову вијест саопштило је бугарско Министарство саобраћаја и веза.
Преостало је да се доврши још само 90 метара трасе прије него што се двије стране тунела коначно споје, изјавио је замјеник министра саобраћаја и веза Мурад Турк, пренио је прес-центар Министарства. Турк је 16. априла, заједно са Јорданом Варбановим, новим генералним директором Националне компаније за жељезничку инфраструктуру (НРИЦ), обишао градилиште и увјерио се у напредак радова.
Један од посљедњих великих пројеката из комунистичког периода
Изградња тунела испод Старе планине један је од великих инфраструктурних пројеката из времена комунизма који су напуштени након пада режима 1989. године.
Пројекат је поново покренут 2023. године без веће медијске пажње.
Двије године касније, почетком 2025. године, финансирање завршетка тунела укључено је у програм „Саобраћајна повезаност 2021–2027“, уз кориштење средстава кохезијске политике EU.
Пројекат се сматра стратешки важним јер ће омогућити бржу везу између Burgasа и Варне. Ријеч је о дијелу Коридора број 8, који би требало да повеже Црно море са италијанском луком Бриндизи на Јадранском мору, пролазећи кроз Бугарску, Сјеверну Македонију и Албанију.
Историја тунела Лозарево
Тунел Лозарево на појединим туристичким порталима назива се и „спомеником времена“.
Љубитељи жељезнице годинама су са невјерицом пратили судбину овог пројекта, а сада вјерују да би коначно могао бити завршен.
Тунел је добио име по селу Лозарево у општини Сунгурларе. Идеја о његовој изградњи потиче још из седамдесетих година прошлог вијека, када је донесена одлука о изградњи двоколосијечне и електрификоване пруге на дионици Карнобат–Синдел.
То је за портал варнамапс.еу објаснио инжењер Петко Јанков, један од стручњака који су радили на овој жељезничкој траси.
Укупна дужина пруге планирана је на 123 километра и укључује бројне надвожњаке, мостове и три тунела кроз обронке Источне Старе планине. Два краћа тунела, „Душкотна“ и „Љуљаково“, већ су завршена.
Највећи изазов представља управо Лозарево, који бугарско Министарство саобраћаја описује као најдужи двоколосијечни жељезнички тунел на Балкану.
Кобне грешке и вишедеценијски застој
Изградњу је 1987. године започело грађевинско одјељење Министарства саобраћаја.
Међутим, како наводи инжењер Јанков, током радова направљено је више озбиљних грешака које су довеле до три велике несреће.
Због нетачних геолошких истраживања, измјена пројеката током градње и лоше изведених ископа, изграђено је свега око 1.700 метара од планираних 2.800 метара тунелске цијеви.
На јужном улазу, удаљеном око два километра од села Лозарево, дошло је до великог урушавања конструкције након што је извођач самовољно измијенио начин градње.
Према ријечима стручњака, секундарна бетонска облога није пратила напредовање радова, а замијењена је знатно нестабилнијим рјешењем, што је довело до катастрофалног колапса.
Проблема није недостајало ни на сјеверном улазу, гдје су се због продора течне глине и нестабилног тла више пута дешавала клизишта и поплаве.
Промјене политичких околности након 1989. године, као и недостатак новца, довеле су до коначне обуставе пројекта током деведесетих година.
Опрема чекала скоро четири деценије
Након још једног урушавања тунел је остао напуштен, али је опрема за ископавање остала на градилишту.
Према ријечима представника компаније ГБС Глобал Цонструцтион, када су се радници вратили готово 40 година касније, машине су и даље биле на истом мјесту – нетакнуте, али потпуно зарђале и практично неупотребљиве.
Поновно покретање пројекта догодило се за вријеме прелазне владе Галаба Донева, када је министар саобраћаја био Христо Алексијев.
Расписан је тендер за удвостручавање и електрификацију пруге на дионици Лозарево–Прилеп, вриједан око 100 милиона евра.
Радови напредују убрзаним темпом
Изградња тунела данас се изводи примјеном нове аустријске методе тунелирања, која се сматра једном од најефикаснијих техника за градњу поѕемних објеката.
Пројекат обухвата завршетак око 1.000 метара тунела, од чега ће 210 метара бити изведено методом отвореног ископа, док ће преосталих 790 метара бити изграђено аустријском методом.
Планирана је и изградња нове евакуационе галерије дуге 1.890 метара.
Извођачи наводе да се радови одвијају уз строгу контролу безбједности и стално праћење геолошких услова.
Остало још само 90 метара
Према ријечима замјеника министра Мурада Турка, тренутно се ископи изводе са обје стране тунела.
Преостало је још само 90 метара на дијелу трасе са најзахтјевнијим геолошким условима.
Грађевински радници истичу да их управо тај дио посла тек очекује и да се радови изводе пажљиво, без журбе и уз максималну прецизност.
Рок за завршетак историјског жељезничког тунела износи три године. Уколико не буде нових геолошких проблема, тунел Лозарево требало би да буде у потпуности завршен до краја 2027. године.
