У маленом селу Postиње код Травника, гдје су некада дјечији смијех и звукови сеоског живота били свакодневица, данас се поново буди нада. За то је заслужан Перо Јурчевић, човјек који је живот изградио далеко од родног краја, али га никада није заборавио.
У наставку доносимо:
- Продао кућу у Њемачкој и инвестирао у родно село
- Купио куће, земљиште и имања у Postињу код Травника
- Планира развој сеоског туризма и повратак у БиХ
Још као дјечак отишао је у Њемачку, гдје су му родитељи већ радили. Тамо је одрастао, радио, стварао и на крају изградио успешан бизнис.
У Аугсбургу је имао велику кућу, стабилан живот и сигурну будућност. Ипак, нешто га је стално вукло назад — мириси дјетињства, ливаде по којима је трчао и успомене на дане проведене с пријатељима, објавио је Срећко Стиповић на свом Јутјуб каналу.
Након рата, Postиње је, попут многих села у Босни и Херцеговини, остало готово празно. Његове некадашње комшије раселиле су се широм свијета, а куће и имања почели су да продају.
Животна одлука
Управо тада Перо доноси животну одлуку. Продаје своју кућу у Њемачкој и сав новац улаже у родни крај.
„Купио сам оно што је некад било наше – куће, ливаде, шуме, њиве. Готово пола села данас је поново у једним рукама, али с циљем да опет оживи“, прича Перо док показује пространства на којима је некад чувао краве.
Његова визија није само повратак, већ и нови почетак.
Планови
Планира да развије сеоски туризам који би Postиње могао претворити у препознатљиву туристичку дестинацију.
„Људи данас траже управо ово – тишину, природу и искрену причу. А ми то имамо“, каже Перо.
Ако све буде ишло по плану, и сам ће се ускоро трајно вратити у село.
Подршка пријатеља
У његовој причи није сам. Подршку му пружа пријатељ и рођак Драган Балта, који још неколико година ради у Швајцарској, али већ сада сања повратак. Његова идеја додатно даје посебну димензију цијелом пројекту.
„Ја бих овде правио врхунски пјенушавац који би носио име села – Postиње“, каже Драган, увјерен да овај крај има потенцијал за много више од онога што данас нуди.
И док они планирају будућност, њихова дјеца већ сада радо долазе у Postиње на одмор. Управо у њима виде наставак приче и наду да ће се и други, расељени широм свијета, једног дана вратити, преноси Телеграф.
