Рекордна просјечна примања у Републици Српској, реlatивно ниска инфлација и раст економске активности показују позитивне трендове, али разлика између зарада и реалних трошкова живота и даље остаје један од највећих изазова за грађане.
То показују најновији подаци Завода за статистику Републике Српске, према којима је просјечна нето пlatа у мају 2026. године достигла 1.682 марке, што је један од највиших нивоа просјечних примања забиљежених до сада.
У односу на 2025. годину, када је просјечна нето зарада износила 1.528 марака, радничка примања повећана су за око 154 марке мјесечно. Међутим, раст пlatа још није у потпуности промијенио животни стандард грађана, јер су цијене након снажног инфlatорног таласа остале на знатно вишем нивоу него раније.
Економисти упозоравају да се стварна слика животног стандарда не може мјерити само висином пlatе, већ куповном моћи. Иако је инфлација у мају 2026. износила 0,8 одсто, што указује на стабилизацију цијена, то не значи да су се производи и услуге вратили на ниво од прије неколико година.
Цијене
Цијене хране, становања, енергената и услуга и даље су знатно више него прије инфlatорног таласа који је захватио Европу и регион од 2022. године.
Колики је јаз између прихода и реалних потреба најбоље показује поређење просјечне пlatе са синдикалном потрошачком корпом. Док је просјечна нето пlatа у мају износила 1.682 марке, синдикална потрошачка корпа достигла је 2.911. То значи да просјечна зарада покрива нешто мање од 58 одсто основних мјесечних потреба просјечне породице, док за покривање пуне потрошачке корпе недостаје око 1.200 марака.
Привредни раст
Поред пlatа, економски показатељи показују да је привредна активност наставила да расте. Бруто домаћи производ Републике Српске у 2024. години износио је 17,2 милијарде марака, што потврђује наставак економске активности. Ипак, економисти наглашавају да сам раст БДП-а не значи аутоматски и већи животни стандард. Кључно питање је колики дио створене вриједности завршава у приходима грађана, а колики у трошковима производње, увозу и другим обавезама.
Један од највећих изазова и даље остаје спољнотрговинска зависност. Покривеност увоза извозом у периоду јануар-мај 2026. године износила је 66 одсто, што значи да домаћи извоз покрива двије трећине вриједности увезене робе. Иако је извоз важан за економски развој, овај однос показује да привреда и даље у великој мјери зависи од увоза, посебно код робе широке потрошње. Због тога економисти истичу да ће за дугорочно побољшање стандарда бити неопходно да раст пlatа буде праћен растом продуктивности, већим инвестицијама и јачањем производње која ствара већу додатну вриједност.
Двије економске приче
Сви ови показатељи показују двије стране исте економске приче. Са једне стране Република Српска има највише просјечне пlatе у својој историји и инфлацију која је, условно речено, под контролом. Са друге стране, грађани и даље осјећају посљедице претходног раста цијена, јер повећање прихода још није у потпуности надокнадило губитак куповне моћи.
Зато ће, према мишљењу економиста, главно питање у наредном периоду бити не само колика је просјечна пlatа, већ колико се за тај новац на крају може и купити ствари, јер економски напредак се на крају не мјери само бројем на пlatној листи, већ животом који тај број омогућава.
Куповна моћ
Када се посматра БДП по становнику, Република Српска и даље значајно заостаје за просјеком Европске уније.
Према подацима мјереним паритетом куповне моћи, просјек Европске уније износи око 39.000 евра по становнику, док је ниво Републике Српске, приближно око 20.000 евра.
