Између Велике и Мале Госпојине у народној традицији посебно мјесто заузима период који се назива Међугоспојински. Ријеч је о времену које траје од 28. августа, када се обиљежава Велика Госпојина, до 21. септембра, када православни вјерници славе Малу Госпојину.
Овај период у народном календару означава својеврсни прелаз између љета и јесени, па су за њега везани бројни обичаји који су се генерацијама преносили са кољена на кољено.
У традиционалном српском домаћинству крај августа и почетак септембра били су вријеме када се приводило крају оно што је започето током љета. Брало се воће и поврће, припремала зимница, сакупљало љековито биље и правиле залихе за хладније дане.
Због тога Међугоспојински период није био само дио вјерског и народног календара, већ и практичан дио године у којем се домаћинство припремало за јесен и зиму.
Велика Госпојина, односно Успење Пресвете Богородице, обиљежава се 28. августа и један је од великих празника посвећених Пресветој Богородици. Празнику претходи Госпојински пост, који траје од 14. до 28. августа.
За вјернике је ово вријеме посвећено молитви и духовној припреми, а сам празник традиционално се обиљежава одласком на литургију, молитвом, Светим Причешћем, паљењем свијећа и окупљањем породице.
Након Велике Госпојине почиње период који се у народу назива Међугоспојински, а завршава се 21. септембра Малом Госпојином.
Међугоспојински период традиционално се поклапа са завршетком бројних љетних послова. У домаћинствима се тада припремала зимница, брало воће и поврће, а дио намирница остављао се за хладније мјесеце.
Крај августа и почетак септембра били су погодни и за сакупљање и сушење појединих биљака. Наши преци ослањали су се на знање о природи и биљкама које су расле у њиховом крају, па су их пажљиво брали, сушили и чували за каснију употребу.
Такво знање преносило се унутар породица, а љековито биље чувало се у пlatненим кесама или одговарајућим посудама. Од осушених биљака касније су се припремали чајеви и други традиционални препарати.
Данас одлазак у природу и сакупљање биљака може бити занимљив начин да се сачува дио ове традиције, али је важно добро познавати биљке прије него што се беру и користе.
У традиционалним домаћинствима биљке су имале важну улогу, нарочито у периоду када савремена медицина није била доступна као данас. Људи су познавали биљке које расту у њиховом крају и знали су како да их осуше и сачувају.
Брале су се пажљиво, чистиле и остављале на прозрачном мјесту да се осуше. Након тога чувале су се за хладније дане.
Међугоспојински период зато се у народној традицији везује и за својеврсно заокруживање љетних послова и стварање залиха које ће бити потребне током јесени и зиме.
Као и за многе друге датуме у народном календару, за период између двије Госпојине везана су различита вјеровања.
Нека од њих односила су се на промјену времена, пољопривредне радове и почетак јесени, док су друга прописивала шта би наводно требало радити, а шта избјегавати.
Ипак, важно је направити разлику између народних обичаја и званичног учења Српске православне цркве. Народна вјеровања дио су културне и етнографске баштине, али не представљају аутоматски црквене прописе.
Православна вјера не учи да ће човјека задесити несрећа зато што је одређеног дана опрао веш, очистио кућу, радио у башти или обавио неки други уобичајени посао.
Зато обичаје и вјеровања из овог периода треба посматрати прије свега као дио традиције која говори о начину живота наших предака.
Међугоспојински период завршава се 21. септембра, када се обиљежава Мала Госпојина, односно Рођење Пресвете Богородице.
И овај празник има посебно мјесто у православном календару и спада међу велике празнике посвећене Пресветој Богородици. Вјерници га обиљежавају литургијом, молитвом, Светим Причешћем и окупљањем са породицом.
У појединим крајевима Србије Мала Госпојина традиционално је праћена саборима и вашарима, док је неке породице обиљежавају и као крсну славу.
У народном календару овај празник има и додатно значење – представља једну од граница између љета и јесени.
Тако се период између двије Госпојине може посматрати као вријеме преласка из једног дијела године у други. Док се љето полако завршава, домаћинства приводе крају сезонске послове, праве залихе и припремају се за хладније мјесеце. Истовремено, празници посвећени Пресветој Богородици остају прилика за молитву, окупљање породице и чување обичаја који су дио српске традиције.
