БИЈЕЉИНА, САРАЈЕВО, ТУЗЛА– Овогодишња производња кукуруза у Босни и Херцеговини знатно је смањена, а пољопривредници упозоравају да тренутна откупна цијена од око 45 фенинга по килограму није довољна да покрије трошкове производње.
Суша, екстремно високе температуре, скупи репроматеријал и гориво додатно су оптеретили произвођаче, док су на појединим подручјима приноси мањи и до 70 одсто у односу на прошлу годину.
Саво Бакајлић, предсједник Удружења села Семберије и Мајевице, изјавио је за „Независне новине“ да је ово једна од најтежих година за пољопривреднике у Семберији у посљедње три деценије. Кукуруз је засијан на око 26.000 хектара, али су приноси на многим парцелама били изузетно ниски, од око 150 до 500 килограма по хектару, док су на мањим површинама забиљежени и приноси до 700 килограма.
Бакајлић је навео да је цијена једне вреће сјеменског кукуруза, довољна за око пола хектара, износила између 140 и 170 КМ, а да су остали трошкови производње такођер били високи. Без обзира на државну помоћ и регрес, пољопривредници у Семберији су у минусу најмање 300 до 500 КМ по хектару, чак и уз цијену кукуруза од око 45 фенинга.
Он је истакао да пољопривредници не памте тежу годину, наводећи да су екстремно високе температуре, скупи репроматеријал и гориво додатно отежали ситуацију. Такође је упозорио да би наставак оваквих трендова могао угрозити домаћу производњу хране, посебно уколико се настави пракса ниских откупних цијена млијека у односу на цијене у маркетима.
Недостатак сточне хране представља додатни проблем, због чега би неки произвођачи могли бити приморани да смање број грла или распродају стоку, јер се не желе додатно задуживати по високим каматним стопама.
Неџад Бићо, предсједник Удружења пољопривредника Федерације БиХ, сматра да је тренутна цијена кукуруза прениска и да не покрива улагања. Он је нагласио да треба детаљно израчунати све трошкове производње, укључујући цијене горива и репроматеријала, које су биле високе током сјетве.
Суша је додатно смањила приносе и утицала на квалитет кукуруза, а у неким случајевима приноси су мањи и за више од 50 одсто.
У Тузланском кантону, према ријечима Енеса Хасановића, секретара Удружења пољопривредника Тузланског кантона, приноси су на појединим парцелама мањи и до 70 одсто, док је просјечно смањење између 43 и 50 одсто у односу на прошлу годину. Берба на Спречком пољу тек улази у пуну фазу због касније вегетације у односу на Лијевче поље и Семберију.
Хасановић сматра да би реална цијена кукуруза требала бити између 60 и 70 фенинга по килограму како би пољопривредници могли покрити трошкове производње. Међутим, да ли ће цијена достићи тај ниво зависиће од понуде и потражње на тржишту.
