ОМИШ – Николина Славнић гледала је како јој сестра Драгана нестаје у пламену док су покушавале побјећи од великог пожара код Омиша. Викала јој је да трчи и бјежи, али је ватрена стихија у једном тренутку пресјекла пут између њих. Посљедња слика сестре која стоји и гледа према њој, каже Николина, и даље јој се непрестано враћа.
Драма у неколико тренутака:
- Драгана Антешевић имала је 34 године
- Сестре су заједно радиле сезону на Јадрану
- Ватра је захватила њихов службени Цаддy
- Сестре су се раздвојиле током бијега
- Николина је гледала како Драгана нестаје у пламену
- Сатима се надала да је сестра ипак спашена
Николина Славнић, млађа сестра 34-годишње Драгане Антешевић, једине смртне жртве великог пожара који је у ноћи с 13. на 14. коловоза захватио Омиш и околицу, за Слободну Далмацијуиспричала је потресне детаље посљедњих тренутака са сестром.
Пожар их је сустигао након изласка на Јадранску магистралу
Двије сестре сезонски су радиле у вили на Балића Рату. Када се пожар почео приближавати, чекале су да објект напусте гости, а потом су се с колегицом покушале извући службеним Цаддyјем. Убрзо након изласка на Јадранску магистралу возило је захватила ватра. Николина је још кратко наставила возити, но аутомобил се због велике врућине угасио.
„Рекла сам им: ‘Ми ћемо погинути. Излазите!’ Знала сам да ће аутомобил експлодирати ако останемо у њему“, испричала је за Слободну Далмацију.
„Наишао је пламен и више је нисам видјела“
Све три изашле су из возила, а у каосу који је услиједио сестре су се раздвојиле. Николина је почела трчати, мислећи да је Драгана иза ње. Када се окренула, угледала ју је стотињак метара даље.
„Викала сам јој да трчи, да бјежи. Видјела сам је како клечи, стоји и гледа ме. Наишао је пламен и више је нисам видјела. Само је нестала.“
Покушала се вратити према сестри, но између њих су горјели и експлодирали аутомобили, а пламен је пресјекао цесту.
„Знам да се нисам могла вратити. Да сам кренула кроз тај пламен, погинула бих. Али стално ми се враћа та слика. Она стоји с кофером, гледа ме и онда је више нема.“
Опечених стопала и запаљене косе наставила је бјежати
И сама озлијеђена, с опеченим стопалима и запаљеном косом, Николина је наставила бјежати кроз ватру. У једном тренутку почела је заустављати аутомобиле и молити људе за помоћ. Врата су јој отвориле Наталија из
Станића и њезина кћи Кристина, које су је увукле у аутомобил.
„Молила сам их да стану. Говорила сам: ‘Остала ми је сестра!’ Наталија ми је рекла: ‘Хоћеш ли и ти погинути?’ Само ме угурала у аутомобил и одвезла. Та ми је жена спасила живот. Бог ју је послао на то мјесто.“
Сатима је тражила Драгану и надала се да је спашена
Након што се извукла из пожара, Николина је сатима покушавала пронаћи Драгану. Провјеравала је болнице и распитивала се код полиције и других служби, надајући се да ју је нетко успио спасити или да је међу неидентифицираним озлијеђеним особама.
Та се нада, нажалост, није остварила.
Николина је у пожару задобила опеклине на стопалима те озљеде главе и руке, али каже да јој физичке ране данас најмање значе.
„Мени то није било важно јер сам жива. Моје ће ране зарасти. Али ово друго… Не знам како ће ово икада проћи. Да барем нисам све видјела. Да нисам била у том паклу и гледала смрт у очи.“
Сестре су заједно дошле радити сезону на Јадрану
Драгана је годинама радила у Босни и Херцеговини, а након што је напустила посао, Николина јој је предложила да заједно одраде сезону на Јадрану. Драгана је радила као собарица док је Николина била на рецепцији.
Њихов заједнички одлазак на сезонски посао завршио је трагедијом у којој је Николина успјела преживјети ватрену стихију, док је Драгана изгубила живот.
„Жао ми је само што је моја сестра морала отићи на такав начин“
Николина наглашава да за трагедију не криви ни људе ни мјесто у којем су радиле.
„Мени нису криви ни људи, ни то мјесто, ни Хрватска. Жао ми је само што је моја сестра морала отићи на такав начин. Ништа друго.“
