У Словенији се поједини послодавци враћају моделу који је био присутан у бившој СФРЈ. Граде, купују или изнајмљују станове за своје запослене.
Разлог је једноставан – послодавци све више схватају да у борби за радну снагу морају понудити више од саме пlatе ако желе да задрже раднике.
Они који су радни вијек започињали у бившој СФРЈ још се сјећају времена када су велике фабрике, домови здравља, школе и друге јавне установе запосленима често нудили и стан за најам.
То се дешавало како у њиховом родном мјесту, тако и када је било потребно привући раднике да прихвате посао у удаљенијим крајевима гдје нису имали ријешено стамбено питање. И данас у појединим зградама постоје такозвани станови за домаре.
Тадашњи државни систем, чини се, разумио је да је активном становништву потребно омогућити рјешавање стамбеног питања по приступачној цијени. На тај начин лакше су привлачени кадрови у удаљеније крајеве, али је то било важно и за младе људе који су се осамостаљивали, заснивали породице и стварали нове генерације које су касније улазиле на тржиште рада.
Станови продати након осамостаљења
Станови у власништву послодаваца, општина или државе након распада Југославије углавном су продати по ниским цијенама и постали приватно власништво. Доступност некретнина почело је да одређује тржиште, а цијене су нагло порасле.
Данас многи запослени не могу да приуште ни изнајмљивање, а камоли куповину стана, док у мањим срединама станова понекад нема на тржишту.
Послодавци се враћају моделу из СФРЈ
Због тога се поједини послодавци данас враћају некадашњем југословенском моделу. Граде, купују или изнајмљују станове за постојеће запослене или за кадрове које желе да привуку. То се не односи само на стране, већ и на домаће раднике.
У Термама Олимиа, на примјер, планирају изградњу два стамбена објекта – једног за најам и другог за продају запосленима.
Компанија Крка обезбјеђује службене станове за перспективне кадрове који долазе из удаљенијих крајева, као и стамбене кредите за куповину, изградњу или адаптацију некретнина.
„Код запошљавања љекара из иностранства обезбјеђивање службеног стана је кључно“, наводе из Здравственог дома Љубљана, који тренутно располаже са 28 таквих станова.
Сличну праксу има и Месарство Облак, гдје је половина од 130 запослених страног поријекла.
За сада су то појединачни примјери, али је јасно да послодавци схватају како пlatа више није довољна за задржавање радне снаге. То је посебно важно у мањим срединама и тамо гдје су станови скупи или тешко доступни.
Обезбјеђивање смјештаја повећава шансе да се радници трајно населе и остану код послодавца, што је важно и за очување насељености тих подручја.
Све већи недостатак радне снаге
Борба за радну снагу додатно ће се интензивирати. Број незапослених у Словенији континуирано опада, а крајем маја износио је 43.060, што је мање него претходног мјесеца и претходне године.
Ипак, и даље постоје структурна неслагања између понуде и потражње на тржишту рада.
Због недостатка домаћих кадрова послодавци све више запошљавају стране раднике, којих је већ око 150.000, односно 16 одсто радно активног становништва.
Структура страних радника се мијења. Док је раније доминирала радна снага са Балкана, сада расте број радника из Азије.
У посљедњем периоду смањен је број радника из земаља Балкана, док је значајно порастао број радника из југоисточне Азије. Број дозвола за рад за балканске раднике опао је, док је за раднике из Азије вишеструко порастао. Крајем првог квартала било их је око 14.700.
Разлог је и чињеница да друге европске земље нуде боље услове рада и веће пlatе, док истовремено расту зараде и у матичним земљама балканских радника. Због тога многи радије остају код куће.
С друге стране, радници из трећих земаља често су спремни да раде теже послове и под скромнијим условима, што их чини привлачним послодавцима.
Ризици и могуће злоупотребе
Оваква ситуација носи и одређене ризике, јер су страни радници често у неповољнијем положају због непознавања језика и својих права. Postоје случајеви лоших услова рада и становања, па чак и експлоатације.
Инспекције рада упозоравају да је контрола отежана због језичких баријера, што додатно компликује заштиту радника и безбједност на раду.
Велики проблем представља и недостатак адекватног смјештаја за стране раднике. Некада су постојали раднички домови, али су многи срушени и замијењени комерцијалним стамбеним објектима.
Инвеститори немају интерес за изградњу таквих објеката јер нису довољно профитабилни.
Због тога неке компаније саме граде смјештај за своје раднике.
Влада Словеније увела је одређене мјере за олакшавање запошљавања странаца и покушава да привуче висококвалификовану радну снагу.
Ипак, јасно је да без обезбјеђивања адекватних и доступних станова неће бити могуће дугорочно ријешити проблем недостатка кадрова.
