ДЕРВЕНТА– У 68. години живота преминуо је Борислав Миоданић, Србин из Дервенте који је током ратних сукоба 1992. године заробљен на Чардаку и готово три мјесеца провео у злогласном логору Рабић, гдје је, према његовом свједочењу, био изложен тешком мучењу, злостављању и малтретирању.
Миоданић је недавно дао исказ америчким истражиоцима који су боравили у Дервенти како би разговарали са српским жртвама ратних дешавања и прикупили њихова свједочења о страдању и злочинима почињеним над српским становништвом на подручју Дервенте.
Борислав Миоданић, син Ранка и Смиљке, до 1982. године живио је са супругом Марком у Горњем Детлаку, након чега је отишао у Ријеку, гдје је радио у Ријечком бродоградилишту, а потом и у Русији.
Почетком 1992. године вратио се у Дервенту, гдје су убрзо почели ратни сукоби. Као припадник снага које су браниле дервентско насеље Чардак, Миоданић је 24. априла 1992. године заробљен.
Према његовом свједочењу, заробили су га припадници паравојних и регуларних јединица Хрватске војске, након чега је одведен у логор Рабић у Дервенти.
У том логору провео је готово три мјесеца. Према свједочењима преживјелих логораша, али и самом исказу Миоданића, заробљени Срби били су изложени тешким облицима физичког и психичког злостављања.
Миоданић је из логора размијењен у првој половини јула 1992. године, у мјесту Давор у Хрватској. Након рата наставио је живот са посљедицама тешког ратног страдања, али није престајао да говори о ономе што је доживио.
Само неколико седмица прије смрти, Миоданић је поново говорио о свом страдању, овога пута пред америчким истражиоцима који су дошли у Дервенту да саслушају српске жртве и забиљеже њихова свједочења.
Његова смрт тако је дошла у вријеме када је још једном свједочио о догађајима које је преживио и страдању кроз које је прошао као заробљеник.
Од Борислава Миоданића опраштају се син Зlatко, кћерка Љупка, брат Мирослав, зет Слободан, унуци Борис, Игор и Анђела, као и бројне комшије и пријатељи.
