Енергетска индустрија је у почетку представљала дрвни пелет као начин да се „очисти“ угаљ. И владе су прихватиле ту претпоставку. Међутим, данас креатори политика преиспитују такав став, а понегдје га чак и мијењају.
У средишту ове расправе налази се британска електроенергетска компанија Драx, која је највећу европску термоелектрану на угаљ претворила у постројење на биомасу. Електрана ради на дрвни пелет који се увози из јужних савезних држава САД. Ова дебата отвара низ питања, прије свега оних која се тичу загађења и трошкова. Наиме, ако овакав енергент производи више загађења него енергија вјетра или сунца, поставља се питање зашто се уопште користи, нарочито када долази из извора који зависи од субвенција.
Мери Дикинсон, директорка кампања у организацији Догwоод Аллианце, рекла је да Драx данас послује искључиво на бази дрвне биомасе, што захтијева између седам и осам милиона тона пелета годишње. „Количина дрвета потребна за рад на овом нивоу превазилази оно што је доступно као отпадно дрво“, наводи Дикинсон. „Чак и када индустрија говори о ‘отпадном дрвету’, велики дио сировине чине цијела стабла.“
Посебан третман пелета
Биомаса је добила посебан статус у оквиру Европске директиве о обновљивим изворима енергије из 2010. године, према којој су емисије из сагоријевања дрвета рачунане као нулте на димњаку. Основна претпоставка била је да дрвеће поново расте и временом апсорбује угљеник. Након Брегзита, Уједињено Краљевство је додатно проширило субвенције за биомасу, позиционирајући дрвни пелет као прелазно гориво за смањење зависности од угља.
Према тим правилима, електрана може да сагоријева дрво и да се сматра угљенички неутралном, што се не примјењује на фосилна горива.
Пословни модел компаније Драx годинама се ослањао на државне подстицаје, а не на тржишну потражњу. Уједињено Краљевство је обезбјеђивало око 1,1 милијарду долара годишње у субвенцијама, али је планирано да се та издвајања након 2027. године готово преполове. У међувремену, Драx је затворио постројења у Арканзасу и Британској Колумбији и смањио улагања у биоенергију са хватањем и складиштењем угљеника. Дио пословања преусмјерава се ка дата центрима, што представља тихо признање да тржиште више не може да подржи компанију на ранијем нивоу.
Разлика у односу на енергију вјетра и сунца
За разлику од вјетра и сунца, који производе електричну енергију без сагоријевања, биомаса комбинује емисије настале сагоријевањем дрвне масе са емисијама из прераде, транспорта и континуиране експлоатације горива. Субвенције за енергију вјетра и сунца смањивале су се по мегават-сату како су трошкови технологије падали, док биомаса и даље ужива неуобичајено висок ниво јавне подршке.
Драx није одговорио на три захтјева за коментар упућена током неколико седмица. У ранијим изјавама, компанија је наводила да поштује еколошке прописе и да биомаса има кључну улогу у обезбјеђивању обновљиве енергије којом се може управљати по потреби.
„Као компанији посвећеној одрживој производњи енергије, високи стандарди безбједности и заштите животне средине увијек су наш главни приоритет“, саопштио је Драx за „Гардијан“.
Истраживања доводе у питање угљеничку неутралност
Недавне анализе животног циклуса, укључујући студије МИТ-а и института Четам Хаус, указују на то да је угљеничка математика на којој се заснивају националне политике које промовишу мјешавину пелета и угља дубоко погрешна. Истраживања показују да замјена угља дрвним пелетом може повећати краткорочне емисије угљеника, нарочито када се користе цијела стабла, а не отпадни материјал.
Процес почиње сјечом зрелих стабала, њиховим претварањем у пелет кроз енергетски захтјевне процесе сушења, уситњавања и пресовања, а затим транспортом преко океана. Угљеник ускладиштен у живим стаблима одмах се ослобађа, док обнављање шума може трајати деценијама. Проблем додатно отежава чињеница да дрво има мању енергетску густину од угља, па се мора сагорјети већа количина да би се произвела иста количина електричне енергије.
„Боље је оставити дрвеће у шуми и задржати сав тај угљеник ван атмосфере“, изјавио је 2018. године Џон Стерман, професор менаџмента на МИТ-у. „Молекул ЦО₂ емитован данас има исти утицај на климу без обзира на то да ли потиче од угља или биомасе. Проглашавање биогорива угљенично неутралним, како су учиниле EU, Велика Британија и друге земље, погрешно претпоставља да се шуме обнављају брзо и да у потпуности надокнађују емисије из производње и сагоријевања биогорива.“
Добро замишљено, али…
У Мисисипију су становници тужили компанију Драx због наводног кршења прописа о загађењу ваздуха у фабрици пелета у Глостеру. Овај случај указује на локалне трошкове извора енергије о којем се често говори искључиво у глобалним, угљеничним оквирима. Postројење користи дизалице за помјерање цијелих стабала, што указује на ослањање на сирово дрво, а не на отпадни материјал.
Регуlatори су раније кажњавали фабрику због прекршаја који су укључивали испуштање испарљивих органских једињења, метанола и формалдехида. То показује да биомаса не носи само климатске посљедице, већ и конкретне ризике по локални квалитет ваздуха.
„Биомаса поријеклом из шума је у фокусу“, каже Мишел Лежандр из организације Догwоод Аллианце. „Операције компаније Драx захтијевају огромне количине дрвета и подразумијевају чисту сјечу великих површина сваке године, а не само грање и остатке.“
Додавање пелета процесу сагоријевања било је добро замишљено као покушај да се замијени угаљ, тада доминантан извор електричне енергије. Међутим, од увођења ове праксе много тога се промијенило – од наглог пада цијена енергије вјетра и сунца до нових истраживања која показују да пелет није испунио обећања. Због тога регуlatори данас с правом преиспитују своје политике и окрећу се изворима енергије који су заиста одрживи, преноси Форбес.
