БАЊАЛУКА– Да су игре на срећу све више заступљене међу грађанима Републике Српске, потврђује податак Републичке управе за игре на срећу да је за седам мјесеци ове године приход од накнада за приређивање игара на срећу, наградних и забавних игара и пореза на добитак износио 111.318.880 КМ.
Укратко:
- Приходи од игара на срећу у РС порасли су 17% и достигли 111,3 милиона КМ.
- Инспектори издали више прекршајних налога због илегалног приређивања игара на срећу.
- Психотерапеут упозорава да раст прихода прати и раст ризика од зависности.
- Шта стоји иза све већег раста коцкања и зашто стручњаци траже хитну превенцију?
Тако је, у поређењу са истим периодом лани, ове године забиљежен раст прихода за 17 одсто, а тада је приход износио 95.111.397 КМ.
Гдје је откривено највише илегалног приређивања игара на срећу?
Такође, из Републичке управе за игре на срећу у одговору за „Независне новине“ истичу да је највише илегалног приређивања игара на срећу откривено у источном дијелу Републике Српске.
„Најчешће неправилности односе се на приређивање игара на срећу без рјешења Републичке управе за игре на срећу, као и посједовање илегалне опреме на којој се приређују игре на срећу“, кажу они за „Независне новине“.
Према подацима које су нам доставили, њихови инспектори закључно са 17. августом ове године издали су укупно 67 прекршајних налога у вриједности 274.200 КМ, док су у осам мјесеци прошле године издали 49 прекршајних налога у вриједности 98.000 КМ.
Зашто стручњаци упозоравају да раст прихода није добра вијест?
Коментаришући ове податке Маја Савановић Зорић, психолог и системски породични психотерапеут, истиче да би као друштво требало озбиљно да се запитамо.
„У раду са младима ја чисто видим колико су игре на срећу данас лако доступне и колико су постале друштвено прихватљиве. Кладионице, апликације, спортске прогнозе, рекламе, разно разне онлине пlatформе дио су свакодневног окружења младих и родитељи једноставно не могу контролисати све оно чему је дијете изложено. Немају те механизме. Можда је управо коцкање једно од друштвено најприхватљивијих овисности, а истовремено може бити једно и од најопаснијих“, каже она за „Независне новине“.
Како додаје, коцкање се често представља као забава, разонода или покушај да се брзо заради.
„Међутим, посљедице су дефинитивно озбиљне и далекосежне. Управо имам клијента који је због коцкања дошао на психотерапију, а који је због истог тог коцкања довео цјелокупну своју породицу у један велики, озбиљни финансијски и социјални проблем. Зато овај раст прихода не можемо посматрати само као добар финансијски резултат и не бисмо никако смјели га посматрати тако“, каже Савановић Зорићева.
Шта стручњаци предлажу за спречавање зависности од коцкања?
Она наводи да се одговорност не може пребацити нити на појединца, нити на родитеља ако су у питању млади.
„Сматрам да су потребни озбиљни превентивни програми у школама, да су потребне едукације младих и родитеља, како рано препознати ризична понашања и да је потребна доступна психолошка подршка. Младима некако треба јасно говорити да коцкање није начин зараде и да то није никаква забава и да се губитак не враћа новим клађењем“, објашњава она.
Како наводи, када чекамо, тада долазимо у ситуацију да не можемо говорити о превенцији, већ о посљедицама.
„Превенција мора почети прије него што први улог постане проблем, а ја бих још рекла да је код нас готово нема, као и у већини других области дјеловања. Ово је један проблем са којим се и те како као друштво треба да се позабавимо и ми као стручњаци ових профила, јер чињеница јесте да ни ми немамо неке програме како да радимо са овисности о коцки, што би дефинитивно требало да буде исто један од наших приоритета с обзиром на то да је све већи број младих који се јављају за помоћ када су већ развили неки вид озбиљне овисности“, истиче она.
