Рок за регистрацију бирача изван БиХ за опште изборе који се одржавају у октобру истекао је јуче, и судећи по јуче објављеним непотпуним подацима, за гласање из иностранства пријавио се рекордно мали број гласача.
Укратко:
- До истека рока отворено је око 50.000 пријава за гласање из иностранства.
- Тренутно нешто више од 31.000 пријава испуњава услове, док је остатак у обради.
- Број пријављених знатно је мањи него на претходним изборима.
- Зашто интерес дијаспоре опада биће једно од кључних питања након објаве коначних података.
Колико се бирача из иностранства пријавило за гласање?
Непосредно пред истек рока, 49.974 особе из иностранства које имају држављанство БиХ отвориле су кориснички налог за пријаву. Од тог броја њих мало више од 31.000 испуњава услове, а остали су били у поступку обраде.
Пријаву за гласање на овим изборима имали су право поднијети сви држављани БиХ који живе или привремено бораве у иностранству, а који желе гласати ван Босне и Херцеговине.
Након истека рока ЦИК БиХће извршити обраду и потврду пристиглих пријава, након чега ће бити објављен коначан број бирача регистрованих за гласање изван Босне и Херцеговине на општим изборима који се одржавају 4. октобра ове године.
Регистрованим бирачима потом ће бити достављен гласачки материјал или упутства за гласање у дипломатско-конзуларним представништвима, у складу с одабраним начином гласања.
Како се овогодишње пријаве пореде са претходним изборима?
Када је ријеч о ранијим годинама, рецимо, за изборе 2018. године била су пријављена 76.682 бирача из иностранства, а 2020. чак њих 130.000, да би на изборима 2022. године било пријављено 70.000 бирача који су имали право гласа ван Босне и Херцеговине.
Регистрација бирача за гласање изван БиХ мала је упркос томе што је Централна изборна комисија БиХ„реализовала едукације и информисала бираче“ изван Босне и Херцеговине.
Чланови ЦИК-а едукацију су вршили од 7. јуна до 8. јула, а све су радила четири тима. Први тим, на чијем челу је био Владо Рогић, едуковао је бираче у Канади и Сједињеним Америчким државама, док је други тим, на чијем челу је био Ахмет Шантић, едуковао и информисао бираче у Великој Британији.
Трећи тим, којим је руководио Сеад Арнаутовић, члан ЦИК-а, вршио је едукацију бирача у Аустрији, Чешкој, Њемачкој и Швајцарској, док је четврти тим на чијем челу је био поново Рогић, едуковао бираче у Хрватској и Словенији.
Занимљиво, приликом гласања о овој одлуци о едукацији бирача, Ирена Хаџиабдић, чланица ЦИК-а, била је против, али није жељела јавно да саопшти своје разлоге.
Зашто аналитичари очекују наставак пада интереса?
„Мислим да се, прије свега, ради о томе да наши људи који живе у иностранству полако дижу руке од Босне и Херцеговине. Ово је сасвим природан и очекиван процес и мислим да ће на свим сљедећим изборима бити све мање гласача из иностранства. Многи од тих људи годинама па и деценијама живи у другим земљама и полако губе интересовање за Босну. Ко не види своју будућност у Босни, сигурно ће тај изборни дан провести на продуктивнији начин, а не губећи вријеме на одлазак у амбасаду, конзуlat или пошту да би гласао“, рекао је за „Независне“ Велизар Антић, политички аналитичар.
Како функционише регистрација бирача изван БиХ?
Централна изборна комисија БиХ још раније усвојила је одлуку о закључивању централног бирачког списка са стањем на дан 6. маја, 2026. године у 24 часа, према којој је у Централни бирачки списак уписано 3.414.364 бирача.
Када је ријеч о бирачком списку, сваки пунољетни држављанин БиХ вађењем личне карте уписује се у Централни бирачки списак. Држављани БиХ који су у иностранству, уколико су се планирали пријавити за гласање из иностранства, били су дужни поднијети пријаву за гласање изван БиХ на званичној интернет страници ЦИК-а путем портала „е-избори“. Увођењем тог портала значајно се смањио број манипулација са гласовима из иностранства, а доказ томе је, рецимо, да је за локалне изборе било пријављено чак 130.000 бирача, а само двије године касније мало мање од 70.000.
