Ако је вјеровати „Хрватским цестама“, у септембру ће бити завршен пројекат који траје више од 20 година, повезивање Бањалуке са Загребом преко моста на Сави код Градишке и брзом цестом до ауто-пута Загреб – Београд.
„Радови се приводе крају у складу с динамичким планом те се очекује да ће исти бити завршени у септембру ове године“, наведено нам је из ХЦ-а.
Иако завршетак радова не значи и отварање, што показује примјер ранијих дионица које су отваране на овом подручју, ово би ипак био значајан догађај који би привео крају један велики пројекат.
Пројекат у више фаза
Подсјећања ради, пројекат изводи бањалучка фирма „Интеграл инжењеринг“, а иста фирма је изградила први дио брзе цесте, као и мост на Сави код Градишке. Због тешког и захтјевног терена први дио цесте је захтијевао велике напоре да се заврши. На примјер, један надвожњак на тој дионици дужи је и од моста на Сави, који је сам представљао велики грађевински изазов.
Иначе, мост на Сави, који повезује БиХ и Хрватску, коштао је 19 милиона евра и пlatиле су га Хрватскаи БиХ, односно Република Српска, попола. Радови на овом објекту почели су у октобру 2019, а завршени у јуну 2022.
Први дио брзе цесте од моста до Новог Вароша дуг је четири километара, а цијена износи око 40 милиона евра. Радови су почели у фебруару 2022, а цеста је чекала отварање граничног прелаза који је, након много заврзлама и опструкција, отворен у мају ове године.
Цијена радова на посљедњој дионици износи око 14 милиона евра, а првобитно је било планирано да цеста буде завршена у јуну ове године, али је због изазова на терену рок помјерен за новембар.
Ако цеста заиста буде отворена у септембру, то ће представљати крај посла дугог двије деценије, откад су владе у Бањалуци и Загребу договориле изградњу моста и брзе цесте.
Обострани интерес
РС је имала интерес да Бањалуку повеже са Загребом и Београдом много лакшом и бржом везом од постојеће старе цесте и неадекватног граничног прелаза. Мост код тог прелаза затворен је након обрушавања у мају, а занимљиво је да нови гранични прелаз не би могао ни бити отворен да није дошло до ове хаварије. Наиме, формално гледано, нови прелаз још није отворен, већ се правно води као стари прелаз привремено измјештен на нову локацију.
Ни отварање моста није прошло без међудржавних компликација, али и унутардржавних свађа у БиХ између Бањалуке и Сарајева. Цијели проблем могао је бити ријешен тек када су у пакету договорени сви прелази и све локације између БиХ и Хрватске за који су поједини дијелови БиХ имали интерес. Тако је тек недавно потписан нови међудржавни уговор о границама између БиХ и Хрватске у којем су сва та питања дефинисана.
Према претходном уговору из 2013, само су Бијача и Градишкаимале највише стандарде инспекцијског наѕора, што је привредницима отежавало превоз одређених врста робе преко границе. Новим уговором овај статус добили су још и прелази Свилај, Каменско и Изачић, чиме су задовољени економски интереси свих дијелова БиХ.
Тиме се практично показало да је у БиХ без блокада могуће радити само ако се направи споразум који задовољава све економске интересе различитих дијелова БиХ и интересних група.
Стратегија Хрватске
Иначе, у БиХ се мало говори о хрватској стратегији да преко ове саобраћајнице, долином Средње Босне, повеже сјевер Хрватске с југом кроз БиХ. Циљ је југ Хрватске најкраћим путем преко Травника и Бањалуке повезати с централном Европом, што говори и податак из стратегије „Хрватских цеста“ за развој цестовних саобраћајница.
„Траса државне цесте Д5 налази се и на траси прометног правца Е661 који представља једну од трансверзалних прометних веза између средње Европе и Јадрана. Postојећа траса државне цесте Д5 има проблеме и ограничења као готово све трасе значајнијих цеста на подручју Републике Хрватске. Планирани захват значајан је и за прометно повезивање ширег окружења, посебно за простор сјеверног дијела БиХ. Управо из горенаведених разлога у оквиру ове студије посматрана је дионица: чвор Окучани (ауто-цеста А3) граница БиХ у склопу брзе цесте: Граница Мађарске – Вировитица – Окучани – граница БиХ те захват на подручју БиХ“, објашњено је у овом документу.
