Године 1889. на удаљено новозеландско острво Грејт Ајланд пуштене су само четири козе. Идеја је била практична: животиње је требало да послуже као извор меса људима који би у будућности могли да доживе бродолом и остану заробљени на острву.
Нико тада није могао да зна колико ће та одлука промијенити острвски екосистем. Козе су почеле брзо да се размножавају, а њихова популација је до почетка 20. вијека нарасла на неколико стотина. Када је 1946. године коначно одлучено да буду уклоњене, на острву су пронађене и одстријељене 393 козе. Тај број наводи и научни рад о птицама острва, као и текст Њу Зиланд Џиографика.
Грејт Ајланд, данас познат и под маорским називом Манаватафхи, дио је групе острва Три Кингс, смјештене сјеверозападно од Новог Зеланда. Острво је изоловано и познато по специфичној флори и фауни, због чега је посебно осјетљиво на уношење нових врста.
Како су четири козе постале еколошки проблем?
Козе су на острву имале обиље хране и нису имале предаторе који би контролисали њихову бројност. Почеле су интензивно да брсте аутохтону вегетацију, посебно широколисне биљке.
Природњак Е.Г. Тербот извијестио је о великим промјенама на острву, укључујући губитак готово трећине аутохтоних врста шумских птица. Страдале су и неке морске птице и мали сисари који су изгубили заклон и погодна мјеста за живот након што је вегетација уништена, а тло изгажено.
Други извори наводе да су неке биљне врсте доведене готово до нестанка. Новозеландски Дипартмент ов Конзрвејшн истиче да су поједине биљне популације биле толико смањене да су неке врсте преживјеле у веома малом броју примјерака.
Ботаничар Томас Чизмен, који је острво посјетио крајем 19. вијека, забиљежио је низ биљних врста које касније више нису пронађене. Њу Зиланд Џиографик наводи да се њихов нестанак, барем дјелимично, приписује козама.
Данас се остављање домаћих животиња на изолованом острву може чинити потпуно неразумним, али таква пракса некада је имала практичну сврху. Морнари и китоловци остављали су козе на удаљеним острвима као својеврсну живу залиху хране за бродоломце или будуће путнике.
Грејт Ајланд није био изузетак. Козе су тамо уведене управо како би потенцијалним бродоломцима обезбиједиле извор хране. Проблем је био у томе што је неколико животиња које су за човјека представљале корисну залиху хране у изолованом екосистему могло да прерасте у потпуно неконтролисану популацију.
Шта се догодило када су козе уклоњене?
До 1946. године постало је јасно да козе наносе превелику штету острвској вегетацији, па је покренута акција њиховог уклањања. Експедиција је на острву провела око пет недјеља, а на крају су одстријељене 393 козе.
Извори се разликују када је ријеч о коначном броју. У појединим записима појављује се број од 398 коза, док научни радови који се позивају на Терботов извјештај наводе 393. Научни преглед о искорјењивању дивљих коза на острвима такође наводи 393 животиње за Грејт Ајланд.
Након уклањања коза вегетација је почела да се обнавља. Истраживачи су забиљежили појаву нове траве и зељастих биљака, а дугорочно је почела да се враћа и шумска вегетација. Научни радови наводе да су биљке којима су се козе храниле поново почеле да се појављују након њиховог уклањања, мада је обнова шуме била спора.
Ипак, штета није у потпуности нестала њиховим одласком. Неке врсте које су биле забиљежене на острву прије доласка коза касније више нису пронађене, док су поједине ријетке биљке биле сведене на само један преживјели примјерак.
Једна биљка преживјела је у само једном примјерку
Међу посебно угроженим врстама била је Пенантија бајлизијана (Пеннантиа баyлисиана), ендемска биљка са острва Три Кингс.
Врста је у једном тренутку у природи била позната по само једном преживјелом стаблу на Грејт Ајланду. Универзитет у Окленду наводи да је посљедње познато стабло 1945. године открио новозеландски ботаничар Џефри Т.С. Бејлис.
Прича о козама на Грејт Ајланду тако показује колико уношење свега неколико животиња може да промијени изоловани екосистем и колико дуго могу да остану посљедице такве промјене.
