БАЊАЛУКА, Сарајево" титле="Претрага: Источно Сарајево">ИСТОЧНО САРАЈЕВО – Радник из Источног Новог Сарајева, запослен у дјеlatности неспецијализоване трговине на велико, остварио је нето примање од чак 186.673 КМ за само један мјесец.
Ријеч је о највећем појединачном нето примању пријављеном у Републици Српској у првих девет мјесеци ове године, потврђено је за „Независне новине“ у Пореској управи Републике Српске.
За поређење, просјечна нето пlatа у Републици Српској у септембру износила је 1.727 КМ, што значи да је наведено примање било веће од 108 просјечних мјесечних пlatа.
На другом мјесту листе највиших појединачних примања налази се такође радник из Источног Новог Сарајева, запослен у истој дјеlatности, са примањем од 94.645 КМ.
Треће мјесто заузео је радник из Бањалуке, запослен у дјеlatности осталог новчаног пословања, односно посредовања, са примањем од 90.615 КМ.
Међу десет највиших појединачних примања налазе се још два радника из Бањалуке. Један је запослен у дјеlatности изнајмљивања и давања у закуп осталих машина, опреме и материјалних добара, са примањем од 90.248 КМ, док је други запослен у дјеlatности осталог новчаног пословања, са примањем од 86.884 КМ.
Шесто мјесто на листи заузео је радник из Новог Сарајева, запослен у осталим информационим услужним дјеlatностима, са примањем од 86.064 КМ. На седмом мјесту је радник из Бањалуке, запослен у осталим личним услужним дјеlatностима, са примањем од 85.153 КМ.
Осмо мјесто припало је раднику из Добоја, запосленом у дјеlatности осталог новчаног пословања, који је остварио примање од 83.158 КМ.
На деветом мјесту налази се радник чија је лична карта издата у Горњем Вакуфу, а који је запослен у фирми на подручју Републике Српске, у дјеlatности осталог новчаног пословања, са примањем од 78.745 КМ.
Листу десет највиших појединачних примања закључује радник из Бањалуке, запослен у осталим телекомуникационим дјеlatностима, са примањем од 67.136 КМ.
Економиста Миленко Станић изјавио је за „Независне новине“ да се тако висок ниво примања може оправдати једино у случају великих научних или технолошких открића, којих, како је навео, нема регистрованих нити заштићених.
Станић је појаснио да овако висока примања могу бити резултат извлачења новца по основу добити, јер ниска стопа пореза на добит од 10 одсто омогућава послодавцима да новац исплаћују кроз добит и дивиденде, умјесто кроз редовне пlatе, на које се плаћају порези и доприноси укупно око 38 одсто.
Према његовим ријечима, вјероватно се ради о испlatама по основу дивиденде и пословним аранжманима, који могу бити повезани са државним организацијама и институцијама, али и пословима у сивој зони, гдје се за мање вриједне послове остварују веће накнаде.
Станић је истакао да таква примања не могу бити резултат редовног рада и пословања, те да су такви износи могући можда у специфичним индустријама попут кладионичарске, али нису реални у нормалном пословању.
Он је закључио да испlatа тако високих износа није прихватљива за домаће услове, посебно ако су у питању редовне мјесечне пlatе које се понављају, те да такве високе испlatе пlatа сигурно нису повезане само с радом и резултатима рада у тим предузећима.
