Сједињене Америчке Државе планирају од око 12 земаља затражити да се јасно определе у технолошкој утрци са Кином на пољу развоја умјетне интелигенције (УИ). Према интерном нацрту документа до којег је дошао Reuters, Washington ће упозорити да ће оне државе које буду истовремено чланице америчке коалиције за умјетну интелигенцију и кинеског конкурентског савеза, бити искључене из америчке иницијативе. Ову информацију потврдио је и један амерички званичник, док нацрт писма припремљеног од стране State Departmentа упућен је 35 потписника америчке „Изјаве о приликама у подручју умјетне интелигенције“ (АИ Оппортунитy Статемент) из јуна ове године.
Како наводи портал, америчка иницијатива под називом Паx Силица, покренута прошле године, има циљ осигурати стабилне ланце снабдијевања за кључне компоненте попут полуводича, критичних минерала и АИ модела, у контексту интензивног технолошког ривалства са Кином. Паx Силица окупља двадесетак земаља, међу којима су и стратешки важни савезници САД-а као што су Јапан, Аустралија и Јужна Кореја, али и Казахстан, који је посебно важан због својих потенцијала као извора критичних минерала. Управо је Казахстан једина држава која је до сада приступила и кинеској коалицији, што је изазвало забринутост у Washingtonу.
У писму које је у припреми State Department јасно истиче да чланство у америчкој иницијативи Паx Силица подразумијева одређене обавезе. „Бити дио свега значи не бити дио ничега. Потписивање Декларације ‘Паx Силица’ није само формалност, већ преузимање одговорности“, стоји у документу којим се земље позивају да донесу промишљену одлуку о својој улози у развоју умјетне интелигенције. Указује се да није могуће истовремено бити дио програма чија очекивања и циљеви су у супротности с онима које промовише САД, иако Кинаније директно именована у тексту.
Reuters није успио добити информације о тачном датуму слања овог писма нити о могућим измјенама које би могле услиједити прије његовог упућивања. Из америчког State Departmentа су одбили да коментаришу детаље овог процеса. С друге стране, кинеско велепосланство у Washingtonу осудило је такве потезе као политизацију питања трговине и технологије, наглашавајући да би такве акције успориле глобални напредак у области умјетне интелигенције и биле штетне за све стране.
Велепосланство Казахстана није одговорило на захтјев за коментар у вези са двоструким чланством своје земље у обје иницијативе. Сама Паx Силица има за циљ подстаћи сарадњу између америчких савезника и партнера кроз заједничке пројекте и контролу извоза, са намјером да се смањи зависност од супарничких држава у кључним секторима као што су критични минерали, АИ технологије и чипови. Чланице ове иницијативе добијају приступ заједничким инвестиционим пројектима везаним за умјетну интелигенцију, док су земље које су потписале АИ Оппортунитy Статемент симболично прихватиле заједничку визију и циљеве са САД-ом.
Ова борба за технолошку доминацију досегла је нову фазу, јер су кинески АИ модели отворених параметара остварили значајан напредак у поређењу са моделима америчких компанија попут OpenAI и Антхропица. Брзи развој ових технологија, укључујући способности аутономног хаковања, довео је до све већих глобалних забринутости о њиховим импликацијама. Peking је, с друге стране, увео ограничења за инострани приступ неким од својих водећих АИ модела, што додатно одражава тензије повезане с кинеским строгим националним сигурносним политикама.
У јуну је Washington истакао Казахстан као прву земљу у Средњој Азији која се придружила Паx Силици, наглашавајући важност његових резерви критичних минерала за развој напредних технологија. Према ријечима анонимног америчког званичника, писмо које је у припреми има за циљ јасно ставити до знања да „није могуће сједити на двије столице“. Он је додао да је тешко замислити да нека држава може бити вјеродостојан партнер у једном технолошком екосистему, а истовремено бити укључена у иницијативу коју је осмислила Кина како би промовисала конкурентску визију развоја умјетне интелигенције.
