Након смрти генерала Ратка Младића, умјесто да се макар у дану смрти спусте политичке тензије и породици, саборцима и људима који желе да му одају помен остави право на достојанствену жалост, из Сарајева стижу најаве нових кривичних пријава.
СДП БиХсаопштио је да ће већ сутра Тужилаштву БиХ поднијети кривичне пријаве против Милорада Додика, Сташе Кошарца, Ненада Стевандића и Драшка Станивуковића због њихових јавних иступа након смрти некадашњег команданта Главног штаба Војске Републике Српске.
Ту се, међутим, не намјеравају зауставити.
Из ове странке поручили су да ће наредних дана пратити јавне иступе и подносити пријаве и против других функционера за које процијене да својим порукама величају Ратка Младића.
Посебно забрињава чињеница да је СДП позвао и грађане да прате објаве других људи, документују их и пријављују надлежним институцијама.
Такав позив тешко је не доживјети као стварање атмосфере у којој ће се практично правити евиденција људи због онога што пишу о преминулом генералу и његовој улози у рату.
У Републици Српској бројни грађани, бивши борци и званичници данас одају почаст Младићу и говоре о његовој улози као команданта Војске Републике Српске у годинама стварања и одбране Српске.
Посебну горчину цијелој причи дају реакције дијела јавности у Федерацији БиХ у којима се отворено ликује због Младићеве смрти. Делегат у Дому народа Парламентарне скупштине БиХ Зlatко Милетић, између осталог, јавно је написао да се нада да је Младић „прошао кроз врата пакла“.
Без обзира на све политичке, националне и историјске подјеле, радовати се смрти човјека тешко може бити пут ка помирењу.
Још мање помирењу доприноси атмосфера у којој се, практично истог дана када је човјек преминуо, позива на праћење људи који му одају почаст и најављују кривичне пријаве против њих.
Нико не би требало да очекује да ће у Републици Српској бити избрисано сјећање на команданта Војске Републике Српске или да ће људи бити застрашивани зато што желе да преминулом човјеку запале свијећу и одају помен.
Ако Босна и Херцеговина жели мирнију будућност, онда јој најмање требају нови спискови, пријаве и политичко пребројавање људи у тренутку смрти.
Потребно је много више поштовања према мртвима, према жртвама и, прије свега, према праву сваког народа да своју историју памти – без мржње према другима.
