Припадници генерације X, који су одрастали током 70-их и 80-их година прошлог вијека, имали су пуно више слободе и самосталности него многа данашња дјеца.
Како се некад одрастало
- Један фиксни телефон за цијелу породицу.
- Цртани филмови само суботом ујутро.
- Путовања уз папирнате карте и мапе.
- Вечера за столом била је правило.
- Игра напољу без сталног родитељског наѕора.
Одрастали су у вријеме без паметних телефона, друштвених мрежа и интернета, због чега су велики дио времена проводили дружећи се и истражујући свијет око себе.
Многе свакодневне активности које су тада биле сасвим уобичајене данас су готово нестале или су их замијениле модерне технологије.
Управо су те навике обиљежиле њихово дјетињство, а млађе генерације данас их ријетко или уопште не доживљавају.
Борба за фиксни телефон
У вријеме када је цијела породица дијелила један фиксни телефон, договарање око његова кориштења било је сасвим уобичајено.
Браћа и сестре често су се препирала око тога ко ће први телефонирати, а приватни разговори били су права ријеткост.
За разлику од данашње дјеце, која углавном имају своје мобилне телефоне, тада је телефон био заједнички дио домаћинства, пише YоурТанго.
Цртани филмови суботом ујутро
Суботње јутро било је резервисано за омиљене цртане филмове, које су дјеца чекала цијелу седмицу.
Док су родитељи испијали кафу и читали новине, дјеца су проводила јутро испред телевизора прије него што би остатак дана провела вани.
Пошто није било стреаминг пlatформи, цртани филмови су се могли гледати само у тачно одређено вријеме.
Сналажење уз карте од папира
Прије ГПС-а и навигацијских апликација породице су се на путовањима ослањале на папирнате карте и унапријед записане упуте.
Иако је такав начин сналажења понекад био захтјеван, деценијама је био сасвим уобичајен.
На дужим путовањима карта је била неизоставан дио аутомобила, а проналазак одредишта често је захтијевао више планирања него данас.
Заједничке породичне вечере
Бројна истраживања показују да заједнички оброци могу потакнути осјећај припадности и повезаности међу члановима породице.
Иако су дјеца понекад нерадо прекидала игру због вечере, заједничко окупљање за столом било је важан дио свакодневице, док је данас због ужурбаног начина живота знатно рјеђе.
Игра вани без наѕора
Дјеца генерације X велики дио слободног времена проводила су вани, често без сталног наѕора родитеља, преноси Index.
озила су бицикле, истраживала комшилук и враћала се кући тек када би се упалила улична расвјета, развијајући притом самосталност и сналажљивост.
Такав начин одрастања многима је омогућио да од малих ногу науче самостално доносити одлуке и рјешавати свакодневне ситуације.
