Утакмица Слободе и ТОШК-а на тузланском Тушњу, коју је домаћи тим добио резултатом 4:2, остала је у сјенци порука са трибина које су поново отвориле најтеже ратне теме у Босни и Херцеговини.
Навијачи Слободе, популарне Фукаре, на западној трибини направили су кореографију са заставама са љиљанима, док је на огради истакнут транспарент са ријечима некадашњег команданта Петог корпуса тзв. Армије РБиХ Атифа Дудаковића:
„Шта је сљедеће? Па Бања Лука, наравно.“
Да је управо ова Дудаковићева изјава истакнута на Тушњу потврђују и медији из Федерације БиХ који су извјештавали са утакмице.
Таква порука, посебно када се посматра у контексту ратних догађаја из 1995. године, тешко може бити представљена као безазлена навијачка парола.
Дудаковић данас није само бивши генерал чије се ратне изјаве цитирају са трибина. Пред Судом БиХ против њега и других некадашњих припадника Петог корпуса води се поступак по оптужници Тужилаштва БиХ за злочине против човјечности и ратне злочине.
Тужилаштво БиХје у оптужници навело да се оптужени терете за убиства више од 300 особа, углавном српске националности, прогоне и злостављање цивила и ратних заробљеника, као и уништавање 38 православних храмова, цркава и других вјерских објеката. Дудаковић, као и сваки оптужени, има право на претпоставку невиности док се поступак правоснажно не оконча.
ВИДЕО КОЈИ СЕ НЕ МОЖЕ ИЗБРИСАТИ ИЗ СЈЕЋАЊА
Посебну тежину транспаренту са Тушња даје видео-снимак из септембра 1995. године, који је још 2006. године доспио у јавност.
На снимку који је тада емитовао RTС чује се Дудаковић како током операција у Босанској крајини издаје наређења за паљење. Радио Слободна Европа тада је пренио дијелове снимка, међу којима и ријечи:
„Пали. Пали. Нека пали све одреда.“
На истом снимку чује се и: „Све је српско, све је под ватром.“
Управо зато парола „Шта је сљедеће? Па Бања Лука, наравно“, истакнута готово три деценије послије рата, за Србе не може имати исто значење као обична фудбалска провокација.
Када се уз ратне симболе велича човјек којем се суди за тешка кривична дјела почињена током рата, а затим се као пожељни „сљедећи“ циљ наводи Бања Лука, потпуно је легитимно поставити питање каква се порука тиме шаље Србима који данас живе у том граду и Републици Српској.
И „ЕЛ МУЏАХИД“ ЈЕ БИО ДИО РАТНЕ PRИЧЕ АРМИЈЕ БиХ
Посебно је проблематично када се ратна тзв. Армија РБиХ данас покушава представити искључиво кроз романтизовану слику, без помињања најмрачнијих дијелова њене ратне историје.
Хашки трибунал је у својим предметима утврђивао чињенице о одреду „Ел Муџахид“, састављеном првенствено од страних исламских терориста. У документима Трибунала наводи се да је јединица „Ел Муџахид“ формирана 13. августа 1993. и да су муџахедини на подручју одговорности Трећег корпуса били организовани у тај одред.
Дакле, говорити о ратној Армији РБиХ, а потпуно прећутати постојање страних терориста и муџахедина и злочине који су били предмет поступака пред међународним правосуђем, значи приказивати само дио историјске слике.
ДА ЛИ ЈЕ ОВОМЕ МЈЕСТО НА ФУДБАЛСКОЈ ТРИБИНИ?
Фудбалски стадион требало би да буде мјесто спорта и навијања, а не простор за оживљавање ратне реторике и порука које други народ може разумјети као пријетњу.
Посебно је поразно што се све догодило више од 30 година након рата.
Умјесто поруке да је вријеме да генерације које долазе изађу из ровова деведесетих, са Тушња је посlatа сасвим другачија слика: ратне заставе, величање команданта којем се тренутно суди пред Судом БиХ и порука у којој се помиње Бања Лука као оно што је „сљедеће“.
Ако Босна и Херцеговина заиста жели мир, суживот и међусобно поштовање, онда исти критеријуми морају важити за све. Ратна реторика не може бити „навијачки фолклор“ када долази са једне трибине, а говор мржње када долази са друге.
Снимак Дудаковића који ћете видјети уз овај текст додатно показује због чега транспарент са Тушња код Срба изазива много озбиљније асоцијације од обичног навијачког препуцавања.
Послије свега остаје једноставно питање:
Да ли је величање ратних команданата и порука „Бања Лука је сљедећа“ оно што 2026. године треба да гледамо на стадионима у Босни и Херцеговини?
