Примјена савремених технологија на бирачким мјестима у Босни и Херцеговини, иако је изазвала критике у предизборном периоду, показала се као добар потез, саопштила је изборна администрација. Коначни извјештај о раду система требало би да укаже на његове слабости како би се оне отклониле прије наредних избора.
Октобарски општи избори у БиХ били су први на којима је на свим бирачким мјестима у Републици Српској и Федерацији БиХ спроведена биометријска идентификација бирача и кориштени оптички скенери за гласачке листиће. Увођење ових технологија коштало је више од 100 милиона КМ, што је учинило ове изборе најскупљим до сада.
Предсједник Изборне комисије Нови Град, Љубан Кнежевић, оцијенио је да је систем генерално добро функционисао, али је указао на проблеме са прегријавањем скенера због чега су уређаји повремено престајали са радом. Такође је истакао потребу за додатном едукацијом изборног особља и бирача о раду нових технологија.
Централна изборна комисија БиХнајавила је завршну евалуацију и извјештај о уоченим слабостима и мјерама за њихово отклањање. До избора 2028. године, када ће бити бирани градоначелници, начелници и одборници, планирано је да се отклоне постојећи недостаци.
Кнежевић је нагласио да је неопходна измјена Изборног закона, који датира из 2001. године и није прилагођен примјени нових технологија. Према његовим ријечима, избори 2026. године су спроведени на незаконит начин јер закон не препознаје употребу савремених уређаја.
У извјештају Централне изборне комисије наведено је да је од маја до јула успостављена Привремена јединица за имплементацију специфичних технологија, која је радила на свим кључним областима као што су биометријска идентификација, скенирање гласачких листића, централни информациони систем, логистика, едукација, сајбер безбједност и регуlatорни оквир.
