Породица Мађерић из приградског насеља Река код Копривнице прије осам година одлучила је да крене у узгој индијанских банана, а иако су сви који их познају били помало шокирани тим потезом, нису зажалили што су подигли плантажу тог воћа.
Како су од необичне идеје направили успјешан посао?
- Почели са двије саднице, данас имају више од 1.600 стабала.
- Многи су сумњали у њихову идеју.
- Већ прије бербе имају наруџбе за већину урода.
- Планирају проширити понуду и производњом ракије.
Хтјели су, како каже Кристинко Мађерић, да пробају нешто другачије и нетипично за Подравину, и уједно су били међу пионирима узгоја индијанске банане у Хрватској, а године су показале да уз добар рад долазе и жељени резултати.
„Прво сам у дворишту посадио двије саднице и кад сам се увјерио да су погодне и за наше подручје, без имало двоумљења одлучио сам да подигнем плантажу на којој сад имам 860 стабала“.
Како је настала плантажа индијанских банана?
Каже да није баш све ишло идеално јер су им једно вријеме велике проблеме правиле волухарице. Оне су уништавале плантажу.
„Већ сам био на рубу живаца и размишљао да дигнем руке од свега, али сам онда нашао рјешење. Ту је кључну улогу одиграла супруга Рената која је рекла да нема одустајања. Фрезирањем плантаже отјерао сам волухарице и више нема проблема са њима“, рекао је Кристинко за Подравски лист.
Да би се подигла плантажа са 860 стабала било је потребно уложити исто новца као за градњу куће, а и ту је нашао решење јер је садио семе. Након почетних мука и проблема, ипак је на парцели уз кућу Мађерићевих никла плантажа, а кренуле су и прве праве бербе.
„Да би дошла у род, индијанској банани потребно је око пет година, а праве бербе крећу од седме године. Наш узгој је еколошки јер нема штеточина који јој штете, па самим тим нема ни икаквог прскања“, каже Кристинко и додаје:
„Оно што је занимљиво код индијанске банане је и чињеница да јој опрашивач није пчела, него мува, јер цвијет има мирис на покварено месо“.
Шта ову плантажу чини посебном?
Скоро свако стабло даје плодове различите сласти, па су дошли на идеју да сваком дају име, али и поставе QР кодове на основу којих воде евиденцију о приносима.
„У означавању стабала главни је син Мишел, који је кренуо мојим стопама. Стаблима дајемо домаћа имена, па тако имамо Штефицу, Ружицу и слична женска имена“, истиче Кристинко за Подравски лист и додаје:
„Наравно да се једно стабло зове Рената, као и супруга, а баш се потрефило да оно даје мало горче плодове па се знамо и шалити на тај рачун“, истакао је уз осмјех.
Како су од плантаже направили препознатљив бренд?
Син Мишел задужен је за маркетиншки дио и продају, а да је и он залуђен узгојем потврђује чињеница да је ове године и он одлучио да засади још једну плантажу са 760 садница.
„Умјесто кукуруза и осталих култура које су карактеристичне за наш крај, ми смо сви заједно сложни да кућни буџет можемо добро попунити и узгојем индијанске банане. Продаја иде добро и имамо сад већ свој бренд ‘Инбанана’, и прије саме бербе примамо наруџбине како бисмо били сигурни да ћемо све што уберемо пласирати на тржиште“, објашњава и наставља:
„Откупа на велико нема, тако да смо принуђени на сопствену продају, но потражња је добра тако да практично већ сад имамо наруџбине за већину рода који ћемо убрати у овој сезони. Чињеница да је потражња добра била је разлог да направимо нови искорак и засадимо још једну плантажу. У овој сезони наша цијена је 7,8 евра по килограму и са њом смо међу најповољнијима у Хрватској“, истакао је Мишел.
Зашто је потражња за индијанском бананом све већа?
Већина купаца је са подручја Загреба и Јадрана, а у Подравини још увијек нема интересовања за ово воће које је права нутриционистичка „бомба“ и има бројне ефекте на здравље.
Индијанска банана смањује ниво шећера и штетног холестерола у крви, има антипаразитно дејство, а корисна је и у дјеловању против канцерогених ћелија.
„То је дефинитивно љековито воће, али са њом не треба претјеривати. Дневно се не би смјело појести више од три воћке, јер добро знамо ако нешто конзумирамо превише, онда то нема ефекта“, објашњава Мишел и додаје:
„И укус је добар, прави тропски и освјежавајући. Наш план је, осим плодова, у понуду уврстити и разне производе од индијанске банане и тренутно смо са једним Вировцем договорили да производимо ракију од ње“, рекао је Мишел за Подравски лист.
Шта им и даље представља највећи проблем?
Оно што Мађерићима не иде на руку је то што не могу остварити никакве подстицаје за своје засаде или било какво улагање. Индијанска банана није типична за подручје Хрватске, али и региона, па самим тим ни Министарство пољопривреде, али ни Жупанија ни град немају подстицаје намјењене узгајивачима тог воћа.
„Нажалост, то је наша реалност. Сви они који желе да пробају нешто ново не наилазе на подршку државе и локалне заједнице“, истичел Мишел Мађерић и закључује:
„Ми вјерујемо у нашу одлуку и без обзира на то што нисмо добили никакве подстицаје, очекујемо да ће нам наше плантаже донијети зараду“.
