Postавља се питање да ли ношење банковне картице која гласи на друго лице може изазвати проблеме приликом преласка државне границе. Само посједовање туђе картице није аутоматски забрањено, али је важно разликовати преношење картице од њеног кориштења.
На примјер, ако особа путује из Њемачке у Босну и Херцеговину и носи картицу члана породице да би јој је предала, то само по себи не представља царински прекршај.
Међутим, кориштење картице која гласи на друго лице, нарочито за подизање готовине или плаћање, није дозвољено према општим условима пословања банака у Босни и Херцеговини и Хрватској. Чак и ако власник картице преда картицу и ПИН другој особи, то не значи да је њено кориштење аутоматски дозвољено уговором с банком.
Ако неко жели да други члан породице законито располаже средствима, банка може издати додатну картицу или дати други облик овлаштења, зависно од врсте рачуна и банкарског производа.
Важно је нагласити да банковна картица није исто што и готовина. Према правилима Европске уније, путници који улазе или излазе из EUморају пријавити готовину у износу од 10.000 евра или више. Међутим, новац на банковном рачуну повезаном с картицом не сматра се физички пренесеном готовином само због ношења картице. Посебна правила могу важити за анонимне препаид картице.
Гранична полиција и друга надлежна тијела могу проводити додатне провјере у случају сумње на крађу, превару или злоупотребу пlatног инструмента. Путник може бити упитан коме картица припада, зашто је носи и како је до ње дошао.
Посебно је осјетљиво ако особа има више картица на различита имена, а не може објаснити њихов поријекло. То не значи аутоматски прекршај, али може бити разлог за додатну провјеру.
Закључак је да преношење туђе банковне картице преко границе није исто што и њено неовлаштено кориштење. Особе које носе картицу члана породице препоручује се да могу објаснити коме картица припада и зашто је преносе, док за кориштење важе услови банке која је издала картицу.
