Њемачки дипломата Кристијан Шмит, кога Република Српска не признаје за високог представника и који је раније поднио оставку на ту функцију, ракао је да „свој посао тренутно обавља баш као и пилот који слијеће на аеродром у Сарајеву – у условима визуелног летења“.
Шмит је алудираао на то да OHRтренутно води наслијепо без икаквог навигирања међународне заједнице.
Шмит је је дао интервју аустријском медију „Ди Пресе“ у којем је говорио о својој оставци, доласку новог високог представника, америчким интересима и другим актуелним темама.
Шмит, иако је поднио оставку, још не зна када ће напустити OHR нити када се може очекивати да Савјет за примјену мира (PIC) изабере новог високог представника.
– Било би важно знати ко ће бити мој насљедник и нови представник међународне заједнице. Међутим, ситуација с тим још увијек није јасна – казао је он.
Није хтио да коментарише кандидате за његову позицију Антонија Занардија Ландија и Ренеа Троказа, али је прокоментарисао свој однос са САД.
– Мандат OHR-ова није временски ограничен. Ипак, као што је то раније био случај са неколико мојих претходника, и мени је сада сугерисано да направим мјесто за некога другог… Могу само рећи да је постојала или постоји идеја која гласи: „Хајде да пробамо нешто ново“ – казао је.
На питање аустријског новинара зашто је потребан неко нови у OHR-у, Шмит је одговорио да је државна имовина главни разлог.
– Једна тачка која је у средишту свега тога јесте још увијек неријешено питање државне имовине, која обухвата око 30 одсто територије. Овај проблем блокира инвестиције, а игра улогу и у планираној изградњи америчког плиновода Јужна плинска интерконекција – казао је.
Новинар га је питао: „Зар се нису могле пронаћи изузеци за инфраструктурне пројекте“, а Шмидт истиче да је имао бројне приједлоге за реализацију Јужне интерконекције у уставном оквиру, али да одлуку није хтио самостално донијети.
– Да, моје ладице су пуне приједлога. Али ја то не желим урадити све док не постоји спремност кључних актера да то подрже. Не желим да након тога поново почне расправа о томе је ли то било исправно или не. Недостатак политичке воље за консензусом је коријен свих проблема. То је пузајућа болест у БиХ – рекао је Шмит.
Говорећи о евентуалном гашењу OHR-а, је рекао дао разумије да је прошло 30 година од успостављања Дејтона, али наводи да је чињеница и то да је функционалност БиХ тренутно врло ниска.
Шмит је увјерен да је током свог мандата помогао БиХ да функционише, што је за њега потврда потребе за постојањем OHR-а.
– Током пет година мог мандата много тога је постало боље. Моје дјеловање је дефинитивно побољшало политичку оперативност у овој земљи. На примјер, побринуо сам се да се у ФБиХ, након четири године техничке владе, 2022. године коначно формира влада са парламентарном већином. Измијенио сам Изборни закон тако да се могућности за изборну крађу искоријене. Борци за људска права се сада са озбиљном забринутошћу питају хоће ли се реформе за изборе 4. октобра уопште провести ако Шмидт сада оде – казао је.
