Давање превеликих овлашћења било којој институцији недемократског карактера, која није формирана у складу са уставом, у овом случају институцији високог представника, угрожава уставност и правни поредак, а врхунац је достигнут одлукама Кристијана Шмита који није именован у складу са Општим оквирним споразумом за мир у БиХ.
Наведено је то у опсежној анализи Уставног суда Републике Српске у вези са
актима које је у претходном периоду донио OHR, те и других институција који имају реперкусије на уставноправни оквир Српске и БиХ.
Институције Републике Српске, у складу са обавезама и надлежностима, су до сада усвојиле низ докумената у којима су исказале став о OHR-у, посебно од 2021. и доласка Кристијана Шмита, који је недавно поднио оставку, а чији избор од почетка Српска није признала јер није именован како то прописује Анекс десет Дејтонског мировног споразума.
Вјетар у леђа тој борби је дао и Уставни суд Српске који је први пут дао суд о актима из OHR-а, а документ је објављен у републичком „Службеном гласнику“ након што је усвојен на сједници Суда.
Штетне посљедице
Судије су заузеле став да је нужно да се што прије престане са том праксом високог представника, јер су наступиле многобројне штетне посљедице.
Имајући у виду то да су акти OHR-а инкорпорирани у правни поредак БиХ, Уставни суд је навео да се поставља питање каквог су карактера – домаћег правног поретка или посебног које доноси једна међународна институција.
– Када је од стране овлашћених ентитетских органа власти, тј. четвртине посланика Народне скупштине Републике Српске, пред Уставним судом БиХ покретан поступак за оцјену уставности многих од тих закона, и то у погледу овлашћења високог представника да доноси ове правне акте, суд БиХ">Уставни суд БиХ стао је на становиште да се не требају, односно не могу испитивати са формалноправног аспекта јер се ради о институцији међународног карактера. Истовремено се, што је контрадикторно, оцјењује да су то закони БиХ, тј. високог представника, који је у овом случају дјеловао као институција у БиХ, те да се исти могу испитивати са материјалноправног аспекта зато што регулишу материју која је предвиђена Уставом БиХ – пише у документу.
Уставни суд БиХ је већинским мишљењем судија оцјењивао да ти закони „нису противни Уставу БиХ“ те су тако актима високог представника дали легалитет, иако легитимитета нема ни данас.
– Значајно је истаћи да у свим одлукама, односно законима које је наметнуо високи представникпостоји норма којом се прописује да Парламентарна скупштина БиХ, исте мора усвојити у идентичној форми и садржају, прије неголи усвоји измјену или допуну ових закона, чиме је законодавни орган присиљен да да легалитет и легитимитет овим актима – кажу у суду.
На овај начин је, како стоји, Парламентарна скупштина БиХ онемогућена да поштује Устав БиХ, односно норме којима се прописује начин гласања у Представничком дому и у Дому народа и гдје постоје механизми „ентитетске већине“ и заштите виталног националног интереса.
Двоструко кршење уставних одредаба
– У том смислу може се рећи да су акти резултат двоструког кршења уставних одредаба. Устав је прекршен од стране високог представника, јер исти, према Уставу, а ни према Анексу 10, али ни према свим декларацијама Савјета за имплементацију мира, нема овлашћење да доноси ову врсту правних аката. Прописујући обавезу да Парламентарна скупштина БиХ те законе мора усвојити у идентичном облику и садржају, високи представник директно је прекршио Устав и то у погледу поштовања уставних норми о законодавном поступку, да при овоме не говоримо о ограничењу демократске воље изабраних народних представника – наводи се у документу.
У том акту је, између осталог, констатовано да је врхунац овакве неуставне (законодавне) дјеlatности институције високог представника достигнут одлукама Шмита као високог представника, који није именован у складу са Општим оквирним споразумом за мир у БиХ.
Уставни суд је подсјетио да је Шмит 1. јула 2023. године донио Одлуку којом се доноси Закон о измјенама и допунама Кривичног закона БиХ, уз навођење да је тиме регулисано „Неизвршавање одлука високог представника“ као кривично дјело што је довело до суђења предсједнику Српске Милораду Додику и директору „Службеног гласа “ Милошу Лукићу.
– На овај начин закон је послужио као средство за уклањање лица која нису поштовала његову неуставну политичку вољу /умјесто политичку вољу изабраних народних представника у законодавном органу/, конкретно све законе које је наметнуо на напријед описани начин – стоји у документу.
У фотељи високог представника у БиХ до данас је било седам странаца који су именовани резолуцијом Савјета безбједности UN, осим Шмита. Иза њих је остало више од 900 наметнутих одлука.
Порука из Владе
Министар правде Републике Српске Горан Селакпоручио је јуче да је право и обавеза Уставног суда Српске да заузима ставове о важним питањима уставности и заштите уставног поретка Српске, али и БиХ.
– Правна расправа која се води не односи се на оспоравање надлежности Уставног суда БиХ у оквирима предвиђеним Уставом, већ на питање да ли акти које доноси неизабрани страни званичник могу производити правне посљедице као акти законодавне власти. То је питање које заслужује озбиљну правну анализу и аргументовану расправу. Одговор на ово питање биће уједно и одговор на питање да ли у БиХ и у којој мјери постоји владавина права – поручио је Селак.
