Ко је икада скинуо велики број килограма зна да најтежи дио често не почиње првог дана дијете. Почиње касније, када вага покаже жељени број, а тијело као да упорно покушава да се врати на старо.
Годинама се зна да након мршављења организам може да реагује промјенама апетита, хормона и потрошње енергије које отежавају одржавање нове тјелесне тежине. Сада научници истражују још један могући дио слагалице.
Масне ћелије изгледа могу да задрже неку врсту биолошког „сјећања“ на период гојазности чак и након значајног губитка килограма.
То не значи да тијело буквално памти претходну тежину нити да је поновно гојење неизбијежно. Ријеч је о промјенама у начину на који гени у масним ћелијама функционишу.
Шта су научници пронашли у масним ћелијама?
Истраживачи су проучавали масно ткиво људи који су живјели са гојазношћу, укључујући особе које су значајно смршале након баријатријске операције.
Када су њихове масне ћелије упоредили са ћелијама људи који нису имали гојазност, пронађене су разлике у активности одређених гена.
Посебно је занимљиво што дио тих промјена није нестао ни након великог губитка тјелесне тежине.
Научници овакву појаву описују као епигенетску меморију.
Шта заправо значи да ћелија „памти“?
Не мијења се сам ДНК запис. Епигенетске промјене можемо поједностављено замислити као ознаке и механизме који утичу на то који ће гени бити активнији, а који утишани.
Гојазност може да остави такве трагове у масном ткиву, а истраживање сугерише да неки од њих опстају и након мршављења.
Сличан образац истраживачи су пронашли и код мишева.
Када су животиње које су претходно биле гојазне поново добиле приступ храни богатој мастима, брже су поново добијале на тежини од животиња које раније нису биле гојазне.
То би могло да објасни дио чувеног јо-јо ефекта
Враћање килограма након дијете дуго се погрешно представљало као једноставно питање дисциплине.
У стварности, регулација тјелесне тежине много је сложенија.
Након мршављења могу да се промјене хормони који учествују у регулисању глади и ситости, организам може да троши мање енергије него раније, а сада се истражује и могућност да само масно ткиво задржава траг претходног стања.
Епигенетска меморија могла би да буде још један разлог због којег одржавање изгубљених килограма неким људима представља дугорочан изазов.
Али научници још не могу да кажу колики је њен стварни допринос враћању тежине код људи.
Студија не значи да ћете се сигурно поново угојити
Ово је најважније ограничење истраживања. Резултати не доказују да ће особа која је некада имала гојазност неминовно вратити изгубљене килограме.
Студија је показала биолошке промјене које могу бити један од механизама укључених у поновно добијање тежине. Дио закључака о томе како та „меморија“ утиче на брзо поновно гојење заснива се и на експериментима на животињама.
Потребна су даља истраживања како би се утврдило колико дуго епигенетске промјене опстају код људи, да ли временом могу да нестану и могу ли се на њих циљано утицати.
Мршављење и даље доноси огромне здравствене користи
Откриће да масне ћелије могу да задрже траг гојазности не значи да губитак вишка килограма нема смисла. Напротив.
Код особа са вишком тјелесне тежине, одговарајући губитак килограма може да побољша крвни притисак, контролу шећера у крви, масноће у крви и друге показатеље здравља.
Нова истраживања само додатно показују зашто гојазност није корисно посматрати као проблем који се завршава оног тренутка када вага покаже одређени број.
Најтежи дио често је одржавање тежине
Због тога се савремени приступ лијечењу гојазности све више помјера са идеје кратке дијете на дугорочну бригу о тјелесној тежини.
Исхрана коју је могуће одржавати, редовна физичка активност, довољно сна и стручна подршка када је потребна имају много више смисла од екстремних режима који дају брз резултат, али их је немогуће наставити.
За неке људе дио лијечења могу бити и лијекови против гојазности или баријатријска хирургија, уз процјену љекара.
Нова сазнања о „памћењу“ масних ћелија можда ће једног дана отворити и сасвим нове могућности лијечења.
За сада доносе једну важну поруку.
Када се килограми послије великог мршављења упорно враћају, прича је много сложенија од недостатка воље. Организам се након гојазности не враћа нужно истог тренутка у биолошко стање особе која никада није имала вишак килограма.
А научници тек почињу да откривају колико дуго тијело може да чува тај траг, преноси Она.rs.
