СпацеX-ова мегаракета Старсхип завршила је кључни тестни лет и остварила неколико важних циљева прије него што је летјелица контролисано слетјела у Индијски океан.
Лансирање је услиједило седмицу након што је претходни покушај био прекинут јер се неколико мотора није упалило при полијетању.
Ракетни потисник Супер Хеавy одвојио се од Старсхипа након двије минуте и такође извео контролисано слијетање у Мексички залив. Ово је био други и знатно успјешнији тест верзије ракете В3, назван Флигхт 13, пише CNN.
Спласхдоwн цонфирмед! Цонгратуlatионс то тхе ентире СпацеX теам он тхе 13тх флигхт тест оф Старсхип! пиц.тwиттер.com/г27YЈЦQгиН
— СпацеX (@СпацеX) Јулy 24, 2026
Детаљи успјешног лета
Портпарол СпацеX-а Дан Хуот мисију је назвао „Срећни број 13“ јер је ријеч о тринаестом интегрисаном тесту система Старсхип и потисника Супер Хеавy. При полијетању је свих 33 мотора потисника Супер Хеавy радило беспријекорно. Потисник је потом успјешно поново упалио 13 мотора како би се усмјерио према зони за слијетање.
Мањи проблеми забиљежени су тек при покушају завршног кочења изнад Мексичког залива, али је слијетање остало под контролом. Хуот је напоменуо да се летјелица кретала нешто брже од планираног у тренутку додира с водом, али се маневар свеједно сматра великим напретком.
Горњи степен, сама летјелица Старсхип, функционисао је без видљивих проблема. Одрадио је пуни циклус рада мотора, успјешно тестирао поновно паљење једног мотора у свемиру и извео контролисано спуштање у Индијски океан отприлике сат времена након полијетања.
Хуот је то описао као „најмекше слијетање“ до сада и „сценарио из снова“. Током лета Старсхип је такође избацио 20 тестних сателита Старлинк, а СпацеX је успио да успостави контакт са сваким од њих, што отвара пут будућим оперативним мисијама.
Значајна побољшања и топлотни штит
Јучерашњи лет показао је велики напредак у односу на први покушај с верзијом В3 у мају, када је низ кварова на моторима смањио ефикасност ракете. СпацеX је прије овог лета морао да замијени шест мотора због проблема с влагом, што је прошле седмице и спријечило полијетање.
Компанија је уложила много труда у проучавање перформанси топлотног штита, слоја керамичких плочица који штити летјелицу при повратку у атмосферу брзином 20 пута већом од брзине звука, при чему се стварају изузетно високе температуре. Лансирање је било одгођено за један дан како би ведро вријеме омогућило камерама да прате стање штита, а Илон Маск је након мисије потврдио да је штит издржао знатно боље него у претходним тестовима, преносиIndex.
Старсхип ис интацт, флоатинг ин тхе оцеан анд трансмиттинг телеметрy! пиц.тwиттер.com/хЛВXЈqкХСА
— Елон Муск (@елонмуск) Јулy 25, 2026
Трка с временом за мисију на Мјесец
Иако се чини да је Старсхип В3 успјешан дизајн, компанију чекају амбициозни кораци. СпацеX мора да тестира како ће Старсхип улазити у Земљину орбиту и разради систем допуне горива у свемиру. Тај корак је неопходан ако Старсхип жели да спусти астронауте на Мјесец, што је крајњи циљ. НАСА, наиме, планира да користи Старсхип за слање астронаута на Мјесец већ 2028. године како би у свемирској трци претекла Кину.
Администратор НАСА Џаред Ајзакман честитао је СпацеX-у на успјеху. Подијелио је фотографију полијетања с Мјесецом у позадини и поручио: „СпацеX зна куда идемо!“
Највећа ракета у историји
Старсхип је, са висином од готово 121 метар, највећа ракета икада направљена. Верзија В3 при полијетању производи око 8.000 тона потиска. За поређење, НАСА-ина ракета Сатурн В из програма Аполло имала је око 3.400 тона потиска, што је мање од половине снаге Старсхипа.
Спаце Схуттле имао је потисак од око 2.400 тона, док нова НАСА-ина ракета за мисије на Мјесец, Спаце Лаунцх Сyстем (СЛС), производи око 4.000 тона потиска.
