Да ли су студенти, професори и грађански активисти у Србији били под тајним наѕором државне безбједности без стварних доказа о кривичним дјелима? Ово питање отворила је кривична пријава коју су против директора Безбједносно-информативне агенције (БИА) Владимира Орлића и његових сарадника поднијела два бивша припадника ове службе.
Према наводима пријаве, током готово двије године припремани су приједлози за тајно праћење и наѕор комуникација неколико десетина студената, професора и активиста, који су без конкретних доказа довођени у везу са дјелима против уставног уређења Србије.
Пријаву су поднијели универзитетски професор и бивши инспектор БИА Milan Звездановић и некадашња припадница агенције Мила Стојановић, преноси Данас.
Подносиоци пријаве тврде да су од новембра 2024. до јула 2026. године руководиоци појединих организационих јединица БИА, поступајући по налозима или уз знање Орлића, учествовали у припремању приједлога за тајни наѕор.
Према њиховим сумњама, студенти и активисти повезивани су са удруживањем ради извршења кривичних дјела против уставног уређења, иако за такве тврдње наводно нису постојали конкретни докази.
Документација је достављана руководству БИА, а потом тужилаштвима у Лесковцу и Врању.
Звездановић и Стојановић затражили су да се утврди ко је налагао, састављао и одобравао спорне приједлоге, као и да ли су судовима и тужилаштвима достављани истинити подаци.
Предложили су и да Тужилаштво за организовани криминал испита да ли су пријављене особе дјеловале као организована криминална група.
Захтијевају провјеру службених налога, интерне документације, биљешки и електронске преписке.
Посебно упозоравају да учешће у законитим студентским протестима не може само по себи бити разлог за тајно праћење грађана.
Кривична пријава не значи да су наведене сумње доказане. На надлежним органима је да утврде да ли је било незаконитог поступања и ко би за њега могао бити одговоран.
