Црногорска влада не пристаје на захтјев Хрватске да се прво утврди копнена граница, а да се разграничење на мору остави за касније, јер страхује да би тиме могла угрозити своје интересе на улазу у Бококоторски залив, али и права на морско дно и природна богатства у јужном Јадрану.
Како сазнају Вијести, Подгорица је спремна да се питање границе ријеши пред међународним судом или арбитражом, а прихватљиво јој је и да привремени режим разграничења, успостављен 2002. године, постане основа за трајно рјешење.
Хрватскаинсистира да се питање разграничења ријеши у кратком року, условљавајући тиме затварање поглавља у приступним преговорима Црне Горе с Европском унијом.
Загреб је на сједници Комитета сталних представника држава чланица EU(ЦОРЕПЕР) у сриједу онемогућио затварање Поглавља 15 (Енергетика) и поново блокирао Поглавље 14 (Саобраћајна политика).
Хрватска од децембра 2024. године не дозвољава ни затварање Поглавља 31 (Вањска, безбједносна и одбрамбена политика) због биlatералних спорова с Црном Гором.
Подгорица одбија одвојено рјешавање копнене и морске границе
Хрватска је у понедјељак доставила Подгорици свој приједлог разграничења, након чега је министар правде Бојан Божовић упутио писмо државној секретарки Министарства вањских и европских послова Хрватске Андреји Метелко Згомбић, поручивши да Црна Горане може прихватити једнострано утврђивање границе.
Извор „Вијести“ из Владе каже да Црна Гора не може прихватити одвојено рјешавање копнене и морске границе јер би неповољно утврђивање копнене границе могло имати далекосежне посљедице по њену позицију у преговорима о морском разграничењу.
Објашњава да копнена граница између Црне Горе и Хрватске никада није до краја прецизно утврђена јер је подручје Превлаке у вријеме бивше Југославије било војна зона.
Према његовим ријечима, Црна Гора страхује и од могућих једностраних потеза Хрватске, односно успостављања режима који би могли утицати не само на контролу улаза у Бококоторски залив већ и на разграничење епиконтиненталног појаса који би се простирао и даље од Боке.
Епиконтинентални појас дио је морског дна и поѕемља над којим обална држава има посебна права на истраживање и искоришћавање природних богатстава, прије свега нафте и природног гаса.
Саговорник истиче да је Црна Гора спремна да спор ријеши пред међународним судом или арбитражом.
Додаје да би и привремени протокол могао постати трајно рјешење, будући да тај режим функционише готово 24 године.
Према његовим ријечима, Влада Црне Горе, у сарадњи са стручњацима и надлежним катастарским службама, припрема сопствени приједлог разграничења с Хрватском, који ће Загребу доставити наредних дана.
Зашто је важан правац од 206 степени?
На могуће посљедице прихватања хрватског приједлога упозорава и стручњак за међународне односе и поморску политику Самир Хаџић.
Он сматра да Црна Гора, умјесто да само одговара на захтјеве Хрватске у вези с разграничењем на мору, треба да преиспита постојећи привремени режим и предложи сопствени модел поморске границе, који би уважио географски значај острва Мамула и заштитио њене територијалне, енергетске и економске интересе.
Посебно проблематичним сматра то што се привремени режим из 2002. године и даље налази у средишту политичких расправа, иако коначна граница није утврђена.
Како каже, једно од најважнијих питања јесте привремени поморски режим успостављен 2002. године, односно правац од 206 степени на отвореном мору.
Протоколом о привременом режиму на подручју Превлаке, који су Хрватска и тадашња Савезна Република Југославија (СРЈ) потписале 10. децембра 2002. године, утврђена је привремена подјела надлежности на копну и мору до постизања коначног споразума о државној граници.
Према члану 4 Протокола, Хрватској је припало привремено вршење надлежности на копненом подручју југозападно од Конфина, док је тадашња СРЈ добила надлежност над подручјем сјеверно од те тачке.
Тиме је Хрватска преузела контролу над копненим дијелом полуострва Превлака, укључујући рт Оштро.
На мору је успостављен посебан привремени режим.
Чланом 6 Протокола предвиђено је да линија привременог разграничења територијалног мора почиње у тачки удаљеној три кабла, односно приближно 555 метара, од рта Оштро, на правцу који повезује рт Оштро и рт Весло.
Од те тачке линија се наставља према отвореном мору под азимутом од 206 степени, односно у правцу југ-југозапад.
Протоколом је дефинисана и посебна морска зона између подручја Конфина и наведене тачке код рта Оштро, на улазу у Боку, у којој је успостављен режим заједничког наѕора и сарадње.
Спор око нафте и гаса блокира преговоре с EU
Хрватска је Поглавље 15 блокирала због питања истраживања нафте и гаса у дијелу подморја, односно чињенице да двије земље нису утврдиле границу на мору.
Када је ријеч о Поглављу 14, Загреб је раније проблематизовао каботажу, односно право превозника из једне државе да обављају превоз унутар друге, као и ваздушне мапе, које такође имају везе с питањем границе.
Црна Гора и Хрватска раније су се спориле и око границе хрватског искључивог економског појаса и истраживања нафте и гаса у пограничним блоковима.
Пленковић: Хрватска не тражи туђу територију, али не да своју
Премијер Хрватске Андреј Пленковићизјавио је јуче у Поречу да Хрватска не тражи туђу територију, али не да своју.
„Хрватска никада не тражи туђу територију, али не да своје, и то наша влада нити било ко други у Хрватској неће дати. Наша се позиција неће промијенити, јасна је и чиста“, рекао је Пленковић, коментаришући изјаву министра вањских послова Црне Горе Ервина Ибрахимовића, пренио је Н1.
Ибрахимовић је у петак, одговарајући на питања новинара о разграничењу Црне Горе и Хрватске, рекао да је ријеч о питању које постоји више од 30 година и поручио да грађани не треба да буду забринути због политике коју ће Влада водити у том процесу.
Бивши предсједник Црне Горе Филип Вујановић изјавио је јуче да би се требало обратити међународном суду и на тај начин ријешити гранично питање с Хрватском на Превлаци.
Хрватска поставила осам захтјева Црној Гори
Хрватска је у октобру ове године доставила чланицама EU документ са осам захтјева које Црна Гора треба да испуни прије приступања Унији, а који се углавном односе на неријешена питања из ратова деведесетих година.
Загреб тражи обештећење хрватских држављана који су били заточени у некадашњем логору у Морињу, процесуирање одговорних за ратне злочине, расвјетљавање судбине 14 несталих хрватских држављана и рјешавање имовинских права хрватских породица у Црној Гори.
Међу захтјевима су били и очување спомен-плоче у Морињу и промјена назива градског базена у Котору, који је носио име прослављеног ватерполисте Зорана Гопчевића. Ти захтјеви су испуњени.
Њемачка: Биlatералним споровима није мјесто у процесу проширења
Њемачки министар за Европу Гинтер Крихбаум поручио је да је Црна Гора практично пред вратима EU, али да се биlatерални спорови између сусједних држава и даље уносе у процес проширења, иако им тамо није мјесто.
„Знате да је Црна Гора практично пред вратима Европске уније. Свакако још постоје одређена спорења, јер се биlatерални спорови између сусједних држава стално уносе у питања проширења, а њима тамо једноставно није мјесто, јер за рјешавање таквих питања постоје арбитражни поступци“, рекао је Крихбаум новинарима у четвртак у Бриселу, уочи сједнице Савјета EU за опште послове.
Њемачки канцелар Фридрих Мерц поручио је 22. октобра у Милочеру да је реално да Црна Гора постане 28. чланица Европске уније 2028. године и да отворена питања с Хрватском не би требало да буду препрека њеном чланству.



